Carstvo smrče i vodopada

Arbinje je naziv za usku dolinu duž sliva Dojkinačke reke koju krase najočuvanije i najlepše šume smrče na Staroj planini i u Srbiji uopšte, po sudu struke. Predeo atraktivnim čini i korito reke izvajano u crvenom peščaru sa brojnim vodopadima i brzacima skrivenim u planinskom bespuću. Od 1985. godine Arbinje je zaštićeno kao Strogi prirodni rezervat „Smrče” unutar Parka prirode „Stara planina”.

„Rezervat, na površini od 8,70 ha, između lokaliteta Arabinje-Široka Vunija, čini monodominantna šumska zajednica smrče. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1720-1750 metara. Stabla smrče dosežu i do 40 m visine, sa prečnicima od 0,5 do 1,5 m. Prisustvo ogromnih istrulelih panjeva svedoči o poreklu i obnovi nekadašnje prašume. Takođe se uočavaju i polutrula, ležeća debla, kao i debeo sloj opalih četina. Potpuni izgled prašume dočaravaju i gromade stena, odvaljene sa viših delova padina, nagomilane kraj reke, na kojima je vegetacija mahovina, lišajeva i zeljastih biljaka. Tako da se na obodu potoka nalaze ogromne biljke kao mečja šapa, čiji su listovi dugi i do dva metra. Zahvaljujući tome, bliže potoku sklop šume je ređi,” stoji u Studiji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na osnovu čijeg je istraživanja ovo prirodno dobro postalo Strogi rezervat priode.

Planinski dom, podignut na temeljima nekadašnje karaule, u selu Dojkinci bio je minulog leta polazište za brojne ljubitelje prirode avanturističkog duha.

– Arbinje je širok pojam koji obuhvata dosta atraktivnih lokacija. Zemljani put je jedna, najdirektnija, opcija. Može se, naravno, doći i preko visova koji se prostiru sa obe strane Dojkinačke reke, – kaže Nišlija Milan Simonović, jedan od aktivista ekološkog pokreta Odbranimo reke Stare planine koji svojim fotografijama ovih predela daje doprinos jačanju svesti o prirodnim vrednostima Arbinja kao i celog Parka prirode „Stara planina”.

Prvi od vodopada na samom ulazu u Rezervat, na oko osam kilometara od planinarskog doma – Tupavica, visok je 25 metara. Da bi se došlo do ovog, reklo bi se najčešće fotografisanog i „najfotogeničnijeg” vodopada Stare planine, treba preći ili pregaziti Dojkinačku reku. Mesto je često posećeno kao izletište, pa je, pored drvenog mosta, postavljeno i par klupa i stolova za predah.

Najuporniji stižu do visoravni Koprena (1963 metra nadmorske visine), udaljene od planinarskog doma 15 kilometara. Tu je izvor Dojkinačke reke koji čini vodopad Tri kladenca. S obzirom na to da je na 1860 metara nadmorske visine za njega kažu da je izvor na najvećoj nadmorskoj visni u Srbiji.

Oni koji su stigli do Tri kladenca tvrde da staza nije naporna i da se do vodopada može doći i ako se, s kamena na kamen, dosledno prati tok reke: „Da li vam je lakše da balansirate na nestabilnom kamenju ili da idete kroz povremeno visoku travu u koju je zarastao put – odlučite sami.” Malo dalje je i Koprenski vodopad, visok 103 metra, za koji kažu da je vodopad na najvećoj nadmorskoj visini u zemlji.

Pored nabrojanih vodopada u Arbinju se, po rečima Simonovića, nalazi epski predeo, kako on naziva jedan od najlepših vrhova Stare planine – Tri čuke (1937 m), nalik na grbe kamile, sa koga se pruža pogled i na susednu Bugarsku.

Arbinje je oaza neistraženih, teško dostupnih predela, šuma, vodopada, stanište velikog tetreba i mrkog medveda. Pored smrče, ovde rastu bor krivulj, žbunje kleke, borovnica, brusnica… Bespuće je čuva od ljudske nepromišljenosti. Srećom, savesni pojedinci i grupe upozoravaju na neodgovorno ponašanje kao što je bespravna seča drveća, divlje deponije, lov… A bili su tu i prošle godine kada je požar stigao do same granice rezervata.