Петогодишњи план Кине за технолошку самодовољност

Руководство Кинеске комунистичке партије на састанку у последњој седмици октобра разматра нови петогодишњи план с циљем се да оствари технолошка самодовољност како би се Кина заштитила од промена у светској економији и посебно претњи као што су америчке санкције њеним технолошким компанијама, преноси данас Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.

Кинеско руководство у понедељак почело је састанак на којем би требало да буде формулисан економски план за наредних пет година с нагласком на развој полупроводника и друге технологије у време када Вашингтон прекида приступ америчкој технологији, преноси Асошиејтед прес.

Петогодишњи план, 14. у низу од педесетих година прошлог века, основа је владиних индустријских планова у изразито регулисаној привреди, указује АП и истиче да Влада председника Си Ђинпинга ради на промоцији самоодрживог раста подржаног домаћом потрошњом и развојем технологије, пошто тензије с трговинским партнерима ометају приступ извозним тржиштима и технологији.

Полупроводници за рачунаре и паметне телефоне, како наводи АП, представљају појединачно највећу ставку кинеског увоза по вредности.

Иако владајућа партија две деценије промовише развој полупроводника, кинески произвођачи паметних телефона и других производа и даље се ослањају на САД, Европу и Јапан за процесорске чипове, услед чега, подвлачи АП, Пекинг осећа повећан притисак пошто је администрација председника САД Доналда Трампа укинула приступ америчким производима за Хуавеј у спору око технологије и безбедности.

Док Комунистичка партија жели да се кинеска индустрија ослања на домаће добављаче и потрошаче у оквиру стратегије коју је назвала „двострука циркулација”, АП указује да економисти упозоравају да ће то, мада би могло да помогне смањењу поремећаја од трговинских спорова са САД и другим партнерима, повећати трошкове и наштетити продуктивности.

На Петом пленуму руководства Комунистичке партије, поред израде петогодишњег плана с фокусом на јачање технолошке самодовољности и домаће потражње, такође ће се расправљати о широком плану за наредних 15 година, с циљевима који ће вероватно опстати током остатка владавине 67-годишњег председника Сија Ђинпинга, указује Фајненшл тајмс.

После завршетка састанка Централног комитета Комунистичке партије у четвртак, 29. октобра, требало би да буде објављена скица петогодишњег план, који ће у потпуности вероватно бити објављен када га ратификује парламент на следећем заседању, које би требало да буде у марту следеће године.

Пети пленум се одржава у време погоршане глобалне економије и санкција САД, указује британски лист и додаје да израда петогодишњег плана обично открива највеће бриге и приоритете кинеског руководства.

Рок за испуњење претходног свеобухватног циља постизања „умерено просперитетног друштва” истиче 2021. године, на стогодишњицу оснивања Кинеске комунистичке партије. Пекинг је сада, како наводи Фајненшл тајмс, назначио да ће проширити фокус на економски раст укључивањем циљева у заштити животне средине, иновацијама и самодовољном развоју у храни, енергији и чиповима.

Петогодишњи планови, као наслеђе командне економије, раније су се фокусирали на индустријско реструктурирање и одржавање средње до високе стопе раста, али су сада кинески државни медији известили да ће у предстојећем плану циљани раст БДП-а бити мање истакнут, јер земља прелази на висококвалитетни раст, пише Блумберг.

Ако кинеска привреда, која се већ брзо опоравља од шока корона вируса, може остати на путањи раста последњих година, превазићи ће САД у наредној деценији, истиче Блумберг и додаје да је могућност све већих трвења са САД у основи Сијеве стратегије за убрзање планова за заштиту Кине од промена у светској економији.

Иако се очекује да ће на састанку кинеског руководства ове недеље у Пекингу резултати Комунистичке партије у смањењу сиромаштва имати истакнуто место, пандемија ковида 19 је погоршала околности које повећавају неједнакост, пише Њујорк тајмс.

Четири деценије брзог економског раста извукле су већину људи у Кини из сиромаштва и Комунистичка партија је обећала да ће помоћи онима који су остали на дну. Сијева кампања против сиромаштва је фокусирана на око пет милиона људи који зарађују мање од 78 евроценти дневно, док је пре пет година било скоро 56 милиона људи с таквим примањима.

Међутим, како истиче Њујорк тајмс, пандемија је разоткрила слабости у пружању најугроженијим грађанима нешто више од најосновније социјалне заштите, посебно у руралним областима.

Поједини стручњаци упозоравају да владин одговор на кризу фаворизовањем потрошње на инфраструктуру и пореских олакшица за компаније уместо директне помоћи породицама, може проширити јаз између богатих и сиромашних у Кини, који је већ међу највећим на свету.

Док су бољестојећи радници током пандемије углавном задржали посао и имовину, милиони људи с малим примањима раде мање за ниже плате, трошећи уштеђевину и узимајући кредите да би преживели, наводи лист.

Додаје се да је Кина деценијама рурално становништво третирала као грађане другог реда, ограничавајући им приступ висококвалитетној здравственој заштити, образовању и другим погодностима услед строгог систему регистрације домаћинстава из времена Мао Цедунга који их је спречавао да се преселе у градове.

Рани напори Кине у борби против ширења ковида 19, укључујући затварања области широм земље, оставили су становнике села на стотине километара од фабрика у којима раде и многи су месецима незапослени, указује Њујорк тајмс и додаје да се и њихова деца суочавају с додатним проблемима, пошто немају интернет везе или опрему за учење преко интернета, преноси Бета.