Еколошки СОС са Дрине

Вишеград – Због зеленкасте боје и питке воде реку Дрину су некада називали "зеленика" или "зеленка", а у свету се прочула и као "европски Колорадо". Време и људи у ери индустријализације наудили су реци и њеним притокама, тако да је у неповрат нестало и њених епитета.

Након формирања три хидроакумулације и изградње хидроелектрана у Зворнику, Бајиној Башти и Вишеграду, Дрина је исконска планинска река само још на свом мањем току од Шћепан-поља до Горажда.

Али, и тих педесетак од укупно 346 километара Дринског водотока, "броји последње дане" у очекивању планиране градње нових хидроелектрана.

Дрина је чистоћу и прозирност највише изгубила са градњом индустријских постројења у градовима њеног слива. Истина, већи део тих постројења данас не ради или ради уз минималне капацитете, попут "Маглића" у Фочи, "Азота" и "Победе" у Горажду, "Варде" и "Терпентина" у Вишеграду, те "Котромана" у Мокрој Гори и ФАП-а у Прибоју.  

Њену притоку Ћехотину још загађује јаловина рудника "Шупља стијена" код Пљеваља, која садржи чак и тешке токсичне метале живе, кадмијума, антимона, молибдена, арсена, никла, фенола, цијанида и других по здравље људи, животиња и биљног света опасних материја. Истовремено, према оценама еколога и стручњака река Лим у Дрину неконтролисано уноси разноразни плутајући отпад.

Након последњег рата, Дрина и њене притоке  претворени су у својеврсни канал отпадних вода, док су речне обале  постале неконтролисане депоније смећа. Слично је и са притокама Дрине, Сутјеском, Бистрицом, Ћехотином, Колином, Прачом, Јањином, Лимом, Рзавом, Жепом, Рогачицом, Љубовођом, Дрињачом, Јадром и Јањом – претворене су у општи еколошки неред, препун сваковрсног отпада.

Већ више година на горњодринској регији не успевају да се договоре о изградњи регионалне депоније смећа изнад Горажда, што би, како тврде стручњаци, знатно ублажило алармантно еколошко стање.

Некада је плаховита Дрина својим таласима природно чистила обале и речно корито. На успореним Дринским језерима данас слободно плута отпад, а ситно смеће се таложи и претвара у прљави муљ, због чега су ова акумулациона језера неподесна за купаче.

Старији житељи овог краја памте иницијативе за формирање "међурепубличке" институције која би бринула о заштити Дрине и њених притока од галопирајуће загађености. Сада је уочљиво непоштовање најминималнијих законских норми. Појавом еколошких удружења у сада већ три државе на Дринском сливу, ствари су ипак кренуле са мртве тачке. На подручју Бајине Баште видљиви су помаци, а почетком ове године представници Министарстава за заштиту животне средине из Републике Српске, Федерације БиХ, те Србије и Црне Горе формирали су "дринску комисију", са задатком да се заштити ова река и њене притоке и приступи подизању еколошке свести код грађана.