Ekološki SOS sa Drine

Višegrad – Zbog zelenkaste boje i pitke vode reku Drinu su nekada nazivali "zelenika" ili "zelenka", a u svetu se pročula i kao "evropski Kolorado". Vreme i ljudi u eri industrijalizacije naudili su reci i njenim pritokama, tako da je u nepovrat nestalo i njenih epiteta.

Nakon formiranja tri hidroakumulacije i izgradnje hidroelektrana u Zvorniku, Bajinoj Bašti i Višegradu, Drina je iskonska planinska reka samo još na svom manjem toku od Šćepan-polja do Goražda.

Ali, i tih pedesetak od ukupno 346 kilometara Drinskog vodotoka, "broji poslednje dane" u očekivanju planirane gradnje novih hidroelektrana.

Drina je čistoću i prozirnost najviše izgubila sa gradnjom industrijskih postrojenja u gradovima njenog sliva. Istina, veći deo tih postrojenja danas ne radi ili radi uz minimalne kapacitete, poput "Maglića" u Foči, "Azota" i "Pobede" u Goraždu, "Varde" i "Terpentina" u Višegradu, te "Kotromana" u Mokroj Gori i FAP-a u Priboju.  

Njenu pritoku Ćehotinu još zagađuje jalovina rudnika "Šuplja stijena" kod Pljevalja, koja sadrži čak i teške toksične metale žive, kadmijuma, antimona, molibdena, arsena, nikla, fenola, cijanida i drugih po zdravlje ljudi, životinja i biljnog sveta opasnih materija. Istovremeno, prema ocenama ekologa i stručnjaka reka Lim u Drinu nekontrolisano unosi raznorazni plutajući otpad.

Nakon poslednjeg rata, Drina i njene pritoke  pretvoreni su u svojevrsni kanal otpadnih voda, dok su rečne obale  postale nekontrolisane deponije smeća. Slično je i sa pritokama Drine, Sutjeskom, Bistricom, Ćehotinom, Kolinom, Pračom, Janjinom, Limom, Rzavom, Žepom, Rogačicom, Ljubovođom, Drinjačom, Jadrom i Janjom – pretvorene su u opšti ekološki nered, prepun svakovrsnog otpada.

Već više godina na gornjodrinskoj regiji ne uspevaju da se dogovore o izgradnji regionalne deponije smeća iznad Goražda, što bi, kako tvrde stručnjaci, znatno ublažilo alarmantno ekološko stanje.

Nekada je plahovita Drina svojim talasima prirodno čistila obale i rečno korito. Na usporenim Drinskim jezerima danas slobodno pluta otpad, a sitno smeće se taloži i pretvara u prljavi mulj, zbog čega su ova akumulaciona jezera nepodesna za kupače.

Stariji žitelji ovog kraja pamte inicijative za formiranje "međurepubličke" institucije koja bi brinula o zaštiti Drine i njenih pritoka od galopirajuće zagađenosti. Sada je uočljivo nepoštovanje najminimalnijih zakonskih normi. Pojavom ekoloških udruženja u sada već tri države na Drinskom slivu, stvari su ipak krenule sa mrtve tačke. Na području Bajine Bašte vidljivi su pomaci, a početkom ove godine predstavnici Ministarstava za zaštitu životne sredine iz Republike Srpske, Federacije BiH, te Srbije i Crne Gore formirali su "drinsku komisiju", sa zadatkom da se zaštiti ova reka i njene pritoke i pristupi podizanju ekološke svesti kod građana.