Жута месечина

У књизи „Самоникле биљке” проф. Петра Д. Марина описана јемесечина, жута месечина, месечник (фам: Asteraceae), вишегодишња зељаста биљка, висине до 40 сантиметара. Ризом јак, дрвенаст. Стабљика усправна једноставна или ретко граната, прекривена кратким длачицама. Листови, такође, длакави, ланцетасти, перасто дељени. Приземни листови су дуги до 20 сантиметара. Цветови су жути скупљени у цвасти главице. Главице, пречника око четири милиметра, груписане су у густе сложене гроњасте цвасти.Време цветања: јуни и јули.

Станиште: травната и стеновита места, претежно на кречњаку. Може се наћи и у грабовим и боровим шумама. Опште распрострањење ове биљке је Балканско полуострво. У Србији је пронађена на више локалитета – у источној и јужној Србији.

Декоративност и могућност гајења: Као и низ других врста рода Achillea, ова врста има веома изражене декоративне карактеристике. Жуте, богате цвасти ове врсте су свакако веома угледне, па је ова биљка погодна за увођење у културу и гајење на разним површинама. Погодност је што ова врста не захтева посебан третман у смислу велике пажње и заливања. Била би подесна за гајење на сиромашнијим подлогама, засебно или у комбинацији са другим биљкама ове или других фамилија. Цветови жуте боје, као што је случај са овом врстом, веома су погодни за комбиновање са другим бојама, јер се лако уклапају са другим перенама. Може се гајити и на малим камењарима, у баштама и окућницама, али и на другим зеленим површинама.

Напомена: Сродна врста – A. millefolium L. користи се од давнина као лековита биљка у традиционалној, али и у званичној медицини. Користи се за широки спектар болести, али посебно за третман рана, за заустављање крварења, код бубрежних болести, прехлада итд. Користи се цела биљка, посебно за справљање чајева. Данас је тражено етарско уље ове биљке.

*  *  *

Вилино сито, крављак(Carlina acaulis L. фам: Asteraceae) јесте вишегодишња зељаста биљка, најчешће без стабљике (гр. а = не и каулос = стабло). Ређе је стабљика изражена. Ризом је вретенаст и дебео, вертикалан. Листови су перасто дељени, понекад два пута. Са сваке стране се налази 10–12 режњева, који су на врху са бодљавим зупцима. Главица је у пречнику до петнаестак центиметара. Спољашњи листићи инволукрума постепено прелазе у листове. Цветови су беличасти или црвенкасти. Време цветања: од јула досептембра. Ова биљка расте на сушним травнатим или стеновитим местима. Код нас се среће по високопланинским ливадама. Распрострањена је у јужној и средњој Европи. Код нас је заступљена на планинама (Златибор, Повлен итд.).

Због свог необичног изгледа, веома скраћеног стабла и релативно крупне главице окружене дубоко дељеним листовима, представља декоративну врсту, како у свежем стању, тако и у осушеном облику. Посебно се често користи у сувом стању за аранжирање са другим биљкама (прављење икебана и слично).

Напомена: У корену вилиног сита налазе се етарска уља са антибиотским дејством. Данас се од корена ове биљке прави прашак који се користи у ветерини (вероватно отуда народни назив за ову биљку). У народној медицини се корен крављака користи за справљање чаја против упале бронхија и код задржавања мокраће.

Књигу проф. др Петра Д. Марина „Самоникле биљке” објавила је издавачка кућа ННК Интернационал из Београда и може се наручити на телефоне: 2688-975, 2687-051 и 3613-681.