Како до родитељског додатка

Родитељски додатак је одређена свота новца, који држава даје породицама за рођење детета, као подршку у борби за повећање наталитета. За прворођено дете добија се једнократна финансијска помоћи која је у јануару износила 21.037 динара, док се за друго, треће и четврто дете исплата дели на 24 једнаке рате. Додатак за друго дете почетком ове године износио је 82.262, за треће 148.065, док је за четврто 197.419 динара. Држава не даје помоћ женама које се одлуче за више од четворо деце, а једини изузетак су мајке којима се посрећи да на четвртом породу добију близанце.

Новац никад не пада с неба, па ни срећним родитељима. Препоручљиво је да брачни пар брижљиво испланира дан зачећа, али не због хороскопског знака детета, већ да рођење не „падне” у незгодном периоду – уочи великих празника који се, најчешће спајају. Јер, документа која треба приложити заједно уз захтев за издавање родитељског додатка су бројна, а треба их прикупити у року од прва три месеца од рођења детета.

Добар савет мајкама је да почну са прикупљањем докумената док су још трудне, уколико им то њихово стање дозвољава. Тада могу да добију уверење о држављанству и пријаву о пребивалишту, а са позамашним стомаком не морају да проведу цео дан у реду. Такође, не треба занемарити ни чињеницу да ће то бити два документа мање за која неће морати да чекају касније у реду. Мајке које нису прворотке могу да олакшају себи и набаве унапред и изводе из матичне књиге рођених за претходну децу или дете, као и њихове пријаве пребивалишта.

Јер, после порођаја, мајкама није лако да ускладе време подоја са радним временом шалтерских службеника, а да би добиле документа преко реда, потребно је подуже објашњавање и одобрење других „чекача”. Због тога се брачни пар најчешће подели и по документа почне да „јури” млади отац, који врло брзо закључи да је за то – потребно узети одмор.

Трновит пут до стицања права на добијање родитељског додатка почиње оног момента кад отац оде да пријави новорођенче општини, а затим и у МУП-у. Процедура је кратка, на овим местима најчешће нема гужве, али за пријављивање матичарима потребно је сачекати три недеље од рођења, а затим поново отићи за недељу дана по извод. Уколико мајка нема мужевљево презиме, мора и она да буде присутна, због бебиног презимена. На срећу, пријава пребивалишта добија се одмах. Са ова два документа, уз уверење о држављанству и пријаву о пребивалишту мајке, потребно је фотокопирати и мајчину личну карту, здравствену књижицу, очеву личну карту, венчани лист, као и бебина документа. 

Због целе ове перипетије многи млади родитељи одустају од родитељског додатка. Тешко је замислити како се сналазе самохране мајке...

Захтеви са фотокопираним документима подносе се општинском Секретаријату за дечју заштиту и то према месту пребивалишта мајке, јер мајка и одлази на разговор који јој социјални радник закаже у року од десетак дана од предаје докумената. И, на крају, после разговора, мајка добија потврду да непосредно брине о детету, као и да није лишавана родитељског старања над претходном децом, уколико није прворотка. Са овим документом, и уверењем о држављанству, фотокопијом здравствене књижице и личне карте, као и изводом из матичне књиге рођених и фотокопијом пребивалишта раније рођене деце мајка, уколико је из Београда, одлази у Секретаријат за социјалну и дечју заштиту у Тиршовој, где јој издају уверење да ће новац добити у року од месец дана.

Прошле године је у Србији за родитељске додатке исплаћено нешто више од 2,2 милијарде динара. Ако нисте добро запамтили процедуру, можда не би било лоше да поново прочитате текст.