Вашингтонска „мочвара” чека и новог председника

Кад је прошли пут био у кампањи, Доналд Трамп је наглашавао да ће „исушити мочвару”, мислећи на спрегу професионалних политичара и лобиста у Вашингтону. Препоручивао се за посао тврдећи да зна како систем функционише јер га је и сам користио. Признавао је да је као бизнисмен био донатор и републиканца и демократа и тврдио да је и једне и друге лако поткупити, јер „кад им дате новац за кампању, ураде шта год од њих тражите”.

Четири године касније, јасно је да је „мочвара” исувише дубока да би се лако исушила, посебно ако и сами у њу загазите. Шеф Беле куће је својевремено обећао две ствари. Прво, да влада више неће водити рачуна о партикуларним интересима донатора, уместо о интересима најширих слојева грађана, и друго, да једна група људи више неће моћи да непрестано циркулише између бизниса и владе и у приватном сектору користи познанства из администрације. То је честа појава у Вашингтону – некадашњи званичници постају саветници, директори или лобисти у приватном сектору користећи се контактима у западном крилу и на Капитолу, а онда се често и врате у владу и тако у круг.

Дошавши у Авенију Пенсилванија, Трамп је донео уредбу која високим званичницима забрањује да пет година после одласка из владе буду лобисти с интересом у агенцијама и министарствима где су радили. Ипак, и сам је у свој тим доводио некадашње лобисте попут министра одбране Марка Еспера, који је био високо позициониран у одбрамбеној индустрији, конкретно у „Рејтиону”.

Колико овог септембра, у оквиру кампање за реизбор, председник се у свом хотелу у престоници састао са лобистима и бизнисменима који су, у замену за донацију од најмање 100.000 долара, могли да са њим попричају неколико минута. Време су углавном искористили за то да му скрену пажњу да чекају дозволу за неки посао или уговор са владом, пише „Вашингтон пост”. Како додаје престонички дневник, међу људима који су се нашли у хотелу био је и један донатор чија је компанија убрзо добила дозволу да на Аљасци изгради железничку пругу. „Њујорк тајмс” је недавно објавио да је влада, чији је шеф у најширој јавности умањивао страх од вируса корона, већ на почетку неформално обавестила групу бизнисмена, међу којима и велики број републиканских донатора, да ће епидемија оставити несагледиве последице на економију.

Они који су добили инсајдерску информацију, продали су деонице пре него што им је опала вредност. Према писању либералних медија, на захтев двојице бизнисмена блиских председниковом саветнику Рудију Ђулијанију, смењена је и америчка амбасадорка у Украјини, која наводно није имала слуха за њихову гасну компанију. Игор Фруман и Лев Парнас, Американци белоруског, односно украјинског порекла, уједно су помагали Ђулијанију да ископа информације о пословању сина Џоа Бајдена у Украјини.

Неки лобисти су толико и у политици и у бизнису да често није јасно кад су у којој улози. Бивши гувернер Њу Џерзија Крис Кристи важи за неформалног председниковог саветника, а уједно је и лобиста који је од администрације тражио помоћ за поједине болнице током пандемије и за порториканску владу. Слично је и са Брајаном Балардом, који је и 2016. и 2020. званично као републиканац прикупљао новац за Трампову кампању, а уједно је лобиста „Амазона”, „Убера”, једног приватног затвора, али и страних држава укључујући Албанију, Косово, Турску, Катар...

Пошто је у политику ушао као бизнисмен, претпостављало се да ће Трамп и сам помешати улоге председника и лобисте сопствене компаније. У том смислу често се наводи да је као шеф администрације са свитом и страним званицама одседао у својим хотелима кад год је могао, па су порески обвезници његовој компанији у последње четири године исплатили 2,5 милиона долара. Ипак, није се појавило истраживање које би потврдило да је намештао послове са државом својој компанији, а финансијска документација до које су дошли медији показује да је „Организација Трамп” последњих година губила новац. Председникови хотели и терени за голф посебно су погођени епидемијом. Демократе су виделе корупцију и у чињеници да су амерички бизнисмени и страни државници често одседали на Трамповом имању Мар-о-лаго на Флориди и у хотелу у Ди Сију, али ни то није много помогло Трамповом бизнису.

Управо је утицај страних влада Трамп замерао ривалки са прошлих избора Хилари Клинтон, за коју се, као и за њеног супруга, знало да су после више деценија у политици стекли широку мрежу богатих донатора. У очима многих бирача, Клинтонови су били симбол политичара који одговарају појединачним интересима, а не грађанима. Зато је на велики одјек наишло кад је њујоршки милијардер објавио да ће сам финансирати своју кампању да не би био ни под чијим утицајем. Од тога је брзо одустао јер је, иако је потрошио десетине милионе долара, схватио да не може да покрије трошкове, па у кампањи за реизбор није ни покушавао да се ослања само на свој новац.

„Продаја” утицаја и контаката није страна ни другом кандидату на изборима, односно његовој породици. Док је Бајден био амерички потпредседник, његов син Хантер је добио место у управном одбору „Бурисме”, једне од највећих украјинских гасних компанија. Обамина влада је тражила од Кијева да смени тужиоца који је истраживао малверзације у „Бурисми”, али је Бајден негирао да је то имало било какве везе са његовим сином. Недавно је „Вашингтон тајмс” открио мејл из 2015. у којем украјински саветник „Бурисме” захваљује Хантеру што га је позвао у Вашингтон да упозна потпредседника Бајдена. Лист је открио и да је Хантер од кинеског милијардера добијао десет милиона долара годишње само да би га упознавао с утицајним људима у Америци. Хантер је у Кини добијао саветничке послове, при чему су неки опстајали и након што је његов отац изашао из владе. Тако је преписка у кинеској приватној енергетској фирми открила да је од склопљеног посла Хантеру одлазило 20, а Џоу Бајдену десет одсто провизије.