Vašingtonska „močvara” čeka i novog predsednika

Kad je prošli put bio u kampanji, Donald Tramp je naglašavao da će „isušiti močvaru”, misleći na spregu profesionalnih političara i lobista u Vašingtonu. Preporučivao se za posao tvrdeći da zna kako sistem funkcioniše jer ga je i sam koristio. Priznavao je da je kao biznismen bio donator i republikanca i demokrata i tvrdio da je i jedne i druge lako potkupiti, jer „kad im date novac za kampanju, urade šta god od njih tražite”.

Četiri godine kasnije, jasno je da je „močvara” isuviše duboka da bi se lako isušila, posebno ako i sami u nju zagazite. Šef Bele kuće je svojevremeno obećao dve stvari. Prvo, da vlada više neće voditi računa o partikularnim interesima donatora, umesto o interesima najširih slojeva građana, i drugo, da jedna grupa ljudi više neće moći da neprestano cirkuliše između biznisa i vlade i u privatnom sektoru koristi poznanstva iz administracije. To je česta pojava u Vašingtonu – nekadašnji zvaničnici postaju savetnici, direktori ili lobisti u privatnom sektoru koristeći se kontaktima u zapadnom krilu i na Kapitolu, a onda se često i vrate u vladu i tako u krug.

Došavši u Aveniju Pensilvanija, Tramp je doneo uredbu koja visokim zvaničnicima zabranjuje da pet godina posle odlaska iz vlade budu lobisti s interesom u agencijama i ministarstvima gde su radili. Ipak, i sam je u svoj tim dovodio nekadašnje lobiste poput ministra odbrane Marka Espera, koji je bio visoko pozicioniran u odbrambenoj industriji, konkretno u „Rejtionu”.

Koliko ovog septembra, u okviru kampanje za reizbor, predsednik se u svom hotelu u prestonici sastao sa lobistima i biznismenima koji su, u zamenu za donaciju od najmanje 100.000 dolara, mogli da sa njim popričaju nekoliko minuta. Vreme su uglavnom iskoristili za to da mu skrenu pažnju da čekaju dozvolu za neki posao ili ugovor sa vladom, piše „Vašington post”. Kako dodaje prestonički dnevnik, među ljudima koji su se našli u hotelu bio je i jedan donator čija je kompanija ubrzo dobila dozvolu da na Aljasci izgradi železničku prugu. „Njujork tajms” je nedavno objavio da je vlada, čiji je šef u najširoj javnosti umanjivao strah od virusa korona, već na početku neformalno obavestila grupu biznismena, među kojima i veliki broj republikanskih donatora, da će epidemija ostaviti nesagledive posledice na ekonomiju.

Oni koji su dobili insajdersku informaciju, prodali su deonice pre nego što im je opala vrednost. Prema pisanju liberalnih medija, na zahtev dvojice biznismena bliskih predsednikovom savetniku Rudiju Đulijaniju, smenjena je i američka ambasadorka u Ukrajini, koja navodno nije imala sluha za njihovu gasnu kompaniju. Igor Fruman i Lev Parnas, Amerikanci beloruskog, odnosno ukrajinskog porekla, ujedno su pomagali Đulijaniju da iskopa informacije o poslovanju sina Džoa Bajdena u Ukrajini.

Neki lobisti su toliko i u politici i u biznisu da često nije jasno kad su u kojoj ulozi. Bivši guverner Nju Džerzija Kris Kristi važi za neformalnog predsednikovog savetnika, a ujedno je i lobista koji je od administracije tražio pomoć za pojedine bolnice tokom pandemije i za portorikansku vladu. Slično je i sa Brajanom Balardom, koji je i 2016. i 2020. zvanično kao republikanac prikupljao novac za Trampovu kampanju, a ujedno je lobista „Amazona”, „Ubera”, jednog privatnog zatvora, ali i stranih država uključujući Albaniju, Kosovo, Tursku, Katar...

Pošto je u politiku ušao kao biznismen, pretpostavljalo se da će Tramp i sam pomešati uloge predsednika i lobiste sopstvene kompanije. U tom smislu često se navodi da je kao šef administracije sa svitom i stranim zvanicama odsedao u svojim hotelima kad god je mogao, pa su poreski obveznici njegovoj kompaniji u poslednje četiri godine isplatili 2,5 miliona dolara. Ipak, nije se pojavilo istraživanje koje bi potvrdilo da je nameštao poslove sa državom svojoj kompaniji, a finansijska dokumentacija do koje su došli mediji pokazuje da je „Organizacija Tramp” poslednjih godina gubila novac. Predsednikovi hoteli i tereni za golf posebno su pogođeni epidemijom. Demokrate su videle korupciju i u činjenici da su američki biznismeni i strani državnici često odsedali na Trampovom imanju Mar-o-lago na Floridi i u hotelu u Di Siju, ali ni to nije mnogo pomoglo Trampovom biznisu.

Upravo je uticaj stranih vlada Tramp zamerao rivalki sa prošlih izbora Hilari Klinton, za koju se, kao i za njenog supruga, znalo da su posle više decenija u politici stekli široku mrežu bogatih donatora. U očima mnogih birača, Klintonovi su bili simbol političara koji odgovaraju pojedinačnim interesima, a ne građanima. Zato je na veliki odjek naišlo kad je njujorški milijarder objavio da će sam finansirati svoju kampanju da ne bi bio ni pod čijim uticajem. Od toga je brzo odustao jer je, iako je potrošio desetine milione dolara, shvatio da ne može da pokrije troškove, pa u kampanji za reizbor nije ni pokušavao da se oslanja samo na svoj novac.

„Prodaja” uticaja i kontakata nije strana ni drugom kandidatu na izborima, odnosno njegovoj porodici. Dok je Bajden bio američki potpredsednik, njegov sin Hanter je dobio mesto u upravnom odboru „Burisme”, jedne od najvećih ukrajinskih gasnih kompanija. Obamina vlada je tražila od Kijeva da smeni tužioca koji je istraživao malverzacije u „Burismi”, ali je Bajden negirao da je to imalo bilo kakve veze sa njegovim sinom. Nedavno je „Vašington tajms” otkrio mejl iz 2015. u kojem ukrajinski savetnik „Burisme” zahvaljuje Hanteru što ga je pozvao u Vašington da upozna potpredsednika Bajdena. List je otkrio i da je Hanter od kineskog milijardera dobijao deset miliona dolara godišnje samo da bi ga upoznavao s uticajnim ljudima u Americi. Hanter je u Kini dobijao savetničke poslove, pri čemu su neki opstajali i nakon što je njegov otac izašao iz vlade. Tako je prepiska u kineskoj privatnoj energetskoj firmi otkrila da je od sklopljenog posla Hanteru odlazilo 20, a Džou Bajdenu deset odsto provizije.