Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Источно Сарајево највеће градилиште

Источно Сарајево највеће градилиште
Град никао на месту где су се укрштали макадамски путеви (Фото Д. Сарајлић)

Источно Сарајево – У протеклих тринаест година на подручју града Источно Сарајево изграђено је више од 5.000 станова. Исто толико је у изградњи, а у блиској будућности требало би да се изгради још 15.000. У  новоизграђеним стамбеним објектима који су, буквално, подигнути на ледини, живе, углавном, бивши грађани Сарајева, Срби који су избегли, или пред почетак ратних збивања у БиХ, или после потписивања Дејтонског мировног споразума.

Многи од њих нису ни сањали да ће, игром судбине, једног дана живети, на пример, у Лукавици која припада новоформираном граду и која је крај рата дочекала без педља асфалта или, рецимо, у Спасовданској улици у општини Источно Ново Сарајево која дели два стамбена блока са више од 2.000 новоизграђених станова. Иначе, квадрат стамбеног простора, у зависности од локације, кошта од 700 до 1.000 евра, с тим што, тврде грађевинари, потражња знатно надмашује понуду.

„Источно Сарајево је највеће градилиште у Босни и Херцеговини, а по неким проценама чак и у региону. На простору који пре рата званичном Сарајеву и Сарајлијама ни по чему није био занимљив, заобилазили су га, као и свако друго приградско насеље, у релативно кратком периоду никао је град који већ има контуре европских градова – каже градоначелник Радомир Кезуновић. Истовремено напомиње да новоформирано Источно Сарајево, које чине Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Нови град, Пале, Соколац и Трново, није само „град спаваоница”.

Интензивну станоградњу „све време је пратила изградња и других садржаја, од продајних и пословних, па до културних, образовних и спортских”. Осим најсавременијих робних кућа, које су у власништву познатих, што домаћих, што иностраних компанија, у центру такозваног доњег дела града Источно Сарајево изграђена је и зграда Народног позоришта, најсавременија на просторима БиХ, па и шире.

(/slika2)„Кренули смо, такорећи, од нуле и са прилично мало пара. Међутим, успели смо да на једном чисто сеоском подручју, по којем су се укрштали макадамски путеви, направимо град у сваком смислу те речи. Данас је Источно Сарајево атрактивно и за стране инвеститоре, као што је то „Мерцедес”, словеначки „Туш”, затим „Делта”, „Тропик” и многи други – објашњава градоначелник Кезуновић, помало незадовољан односом Владе РС, јер он сматра да је „она наклоњенија западном делу РС” и да је то разлог „евидентно споријег развоја истока”.

У овом тренутку на подручју Источног Сарајева активно је на десетине градилишта. Осим стамбених објеката у фази изградње је и пословна зграда Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА), затим зграда државног затвора, а недавно је завршен и отворен  Центар за азиланте. У непосредној близини Градске тржнице, у чију изградњу бањалучка Тржница улаже више од пет милиона марака, већ је у поодмаклој фази и изградња пословно-тржног центра „Туша”, површине која превазилази 11.000 квадрата. Тик уз њега компанија „Марвел” из Источног Сарајева поставља темељ за две десетоспратнице. Власник ове компаније Саво Лаловић тврди да је реч о најсавременијој градњи и да ће „станови бити опремљени по европским стандардима”. Истиче и то да ће стамбени објекти и пословно-тржни центар „Туша” на локацији Вељина у Источном Новом Сарајеву међусобно бити повезани подземном гаражом која ће располагати са 450 гаражних места.

У периоду од потписивања Дејтонског мировног споразума на простору Источног Сарајева изграђено је и неколико хиљада приватних објеката. По броју новосаграђених кућа, које су, такође, у власништву предратних грађана Сарајева, предњаче насеља Младице у Источној Илиџи, Павловац у Источном Новом Сарајеву, те Луке на Палама.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.