Балкански берзански савез

Берзе које послују на подручју некадашње СФРЈ и у региону југоисточне Европе, које сунедавно на првом регионалном скупу одржаном у Загребу представиле највеће компаније, увелико се припремају за израду заједничког „излога” (такозваног веб портала) и регионалног брендираног индекса акција.

На основу тога би, како се очекује, требало лакше да скрену пажњу и привуку велике стране инвеститоре, рекла је јуче на четвртој Међународној конференцији коју организује Економист Медија група, директор Београдске берзе Гордана Достанић.

На конференцији посвећеној будућности тржишта капитала на Балкану, она је истакла значај обогаћивања понуде и појављивања дужничких хартија државе и корпоративних обвезница на берзи, које би емитентима омогућиле да прикупе капитал неопходан за развој и попуну државне касе без скупог задуживања код банака.

Директорка Београдске берзе се посебно заложила за поједностављивање начина и обрачуна плаћања пореза на капиталну добит, што би била олакшица, али већи мамац за инвеститоре.

Сличног мишљења је и Драгијана Радоњић-Петровић, која се заложила да Србија следи пример осталих земаља у региону које су потпуно укинуле тај порез, као и порез на пренос акционарских права, који је у осталим земљама непознат.

Према њеним речима, под дејством глобализације ни српска али ни остале берзе у окружењу нису остале имуне на кризу развијених тржишта капитала, пре свега америчког, јер је то довело до поскупљења новца и дезинвестирања. Ипак, Београдска берза је платила мањи цех од осталих, јер је њенелитни индекс Белекс 15 у овој години пао, закључно са 20. јуном, 20,50 одсто.

Истовремено, индексЗагребачке берзе смањен је 29,86 одсто, Бањалучке – 30,05, Љубљанске – 30,22 одсто, Сарајевске – 31,63, Скопске – 35,25 одсто и Монтенегроберзе,чак, 48,49 процената.

Велики проблем свих берзи у региону јесте и недовољна ликвидност као и пад тржишне капитализације, која, с друге стране, кад се пореди са друштвеним производом, указује на велике потенцијале раста, пре свега српског тржишта капитала.

Према речима Драгијане Радоњић-Петровић,велика шанса локалних берзи, па и Београдске, јесте привлачење изворно приватних компанија на тржиште, као и двојни листинг, који подразумева да оне које су већ решене да котирају акције у иностранству истовремено их листирају на домаћој берзи доприносећи тако њеном развоју.

Имајући у виду то да је минимални дневни промет који привлачи велике стране играче на берзе барем пет милиона евра, свалокална тржиштасу релативно мала, што упућује на закључак да је неопходно повезивање берзи у региону које све заједно имају капитализацију од 100 милијарди евра.

Поређења ради, само Истанбулска берза има капитализацију од126 милијарди,а Варшавска – 231 милијарду евра.

Представница Варшавске берзе Изабела Олшевска је посебно нагласила чињеницу да је пољска држава све време у претходних 18 година постојања те институције помагала и подстицала развој пољског тржишта капитала чија ће приватизација почети ове године.

Она је нагласила да на тој берзи своје акције котира 25 страних компанија из ЕУ, као и фирме из Украјине, Израела, САД, Белорусије и Турске.

Већина има двојне листинге, што значи да се котира и на Варшавској и домаћим берзама у настојању да привуче што више купаца.

Варшавска берза настоји да допринесе развоју региона захваљујући привлачењу моћних улагача, а да би била што успешнија намерава да иновира постојећу регулативу у правцу даље либерализације услова трговања и иновирања трговачке платформе, јер је конкуренција међу берзама све јача.