Balkanski berzanski savez

Berze koje posluju na području nekadašnje SFRJ i u regionu jugoistočne Evrope, koje sunedavno na prvom regionalnom skupu održanom u Zagrebu predstavile najveće kompanije, uveliko se pripremaju za izradu zajedničkog „izloga” (takozvanog veb portala) i regionalnog brendiranog indeksa akcija.

Na osnovu toga bi, kako se očekuje, trebalo lakše da skrenu pažnju i privuku velike strane investitore, rekla je juče na četvrtoj Međunarodnoj konferenciji koju organizuje Ekonomist Medija grupa, direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.

Na konferenciji posvećenoj budućnosti tržišta kapitala na Balkanu, ona je istakla značaj obogaćivanja ponude i pojavljivanja dužničkih hartija države i korporativnih obveznica na berzi, koje bi emitentima omogućile da prikupe kapital neophodan za razvoj i popunu državne kase bez skupog zaduživanja kod banaka.

Direktorka Beogradske berze se posebno založila za pojednostavljivanje načina i obračuna plaćanja poreza na kapitalnu dobit, što bi bila olakšica, ali veći mamac za investitore.

Sličnog mišljenja je i Dragijana Radonjić-Petrović, koja se založila da Srbija sledi primer ostalih zemalja u regionu koje su potpuno ukinule taj porez, kao i porez na prenos akcionarskih prava, koji je u ostalim zemljama nepoznat.

Prema njenim rečima, pod dejstvom globalizacije ni srpska ali ni ostale berze u okruženju nisu ostale imune na krizu razvijenih tržišta kapitala, pre svega američkog, jer je to dovelo do poskupljenja novca i dezinvestiranja. Ipak, Beogradska berza je platila manji ceh od ostalih, jer je njenelitni indeks Beleks 15 u ovoj godini pao, zaključno sa 20. junom, 20,50 odsto.

Istovremeno, indeksZagrebačke berze smanjen je 29,86 odsto, Banjalučke – 30,05, Ljubljanske – 30,22 odsto, Sarajevske – 31,63, Skopske – 35,25 odsto i Montenegroberze,čak, 48,49 procenata.

Veliki problem svih berzi u regionu jeste i nedovoljna likvidnost kao i pad tržišne kapitalizacije, koja, s druge strane, kad se poredi sa društvenim proizvodom, ukazuje na velike potencijale rasta, pre svega srpskog tržišta kapitala.

Prema rečima Dragijane Radonjić-Petrović,velika šansa lokalnih berzi, pa i Beogradske, jeste privlačenje izvorno privatnih kompanija na tržište, kao i dvojni listing, koji podrazumeva da one koje su već rešene da kotiraju akcije u inostranstvu istovremeno ih listiraju na domaćoj berzi doprinoseći tako njenom razvoju.

Imajući u vidu to da je minimalni dnevni promet koji privlači velike strane igrače na berze barem pet miliona evra, svalokalna tržištasu relativno mala, što upućuje na zaključak da je neophodno povezivanje berzi u regionu koje sve zajedno imaju kapitalizaciju od 100 milijardi evra.

Poređenja radi, samo Istanbulska berza ima kapitalizaciju od126 milijardi,a Varšavska – 231 milijardu evra.

Predstavnica Varšavske berze Izabela Olševska je posebno naglasila činjenicu da je poljska država sve vreme u prethodnih 18 godina postojanja te institucije pomagala i podsticala razvoj poljskog tržišta kapitala čija će privatizacija početi ove godine.

Ona je naglasila da na toj berzi svoje akcije kotira 25 stranih kompanija iz EU, kao i firme iz Ukrajine, Izraela, SAD, Belorusije i Turske.

Većina ima dvojne listinge, što znači da se kotira i na Varšavskoj i domaćim berzama u nastojanju da privuče što više kupaca.

Varšavska berza nastoji da doprinese razvoju regiona zahvaljujući privlačenju moćnih ulagača, a da bi bila što uspešnija namerava da inovira postojeću regulativu u pravcu dalje liberalizacije uslova trgovanja i inoviranja trgovačke platforme, jer je konkurencija među berzama sve jača.