Повратак

Социјалисти су се вратили на власт.

У преговорима, који су нас све оголили до стида, направљени су дебели компромиси на којима је утемељена нова српска влада демократа и социјалиста. Влада која је незадовољнима оставила чак и оне који су гласали за ове две странке, али не и за савез ове две странке.

Није се ни до сада морало бити превише прецизан да би се нациљала слаба тачка тог новог савеза. А неће ни од сада. Тако је обично када се људи исувише добро знају. А ми смо се сви већ добро упознали. И, треба признати, то нас није учинило много паметнијима.

Дакле, социјалисти су се вратили.

Јесу ли ови данас социјалисти који су освојили осам одсто гласова исти они који су некада имали 40 одсто гласова? Ма, није ни битно. Докле год је Србија другачија.

А јесу ли се они вратили у другачију Србију? Је ли ово Србија у којој онај ко има 40 одсто гласова има и нешто више памети и демократичности од оне у којој су социјалисти владали са исто толико? Шта о томе мисле они који гласају, најбоље говоре резултати избора и то што су се социјалисти поново докопали власти. Јер, они који су нас гањали да се са страхом присећамо у каквој смо Србији живели некада нису предвидели да бисмо у тим сећањима могли да препознамо нешто од овога данас – подељену Србију која неће маћи с места док год у њој нема места и за ону другу страну. 

Зато је овај савез демократа и социјалиста историјски. И зато му, свакако, треба дати шансу. Ако ни због чега другог, а оно зато што то још нисмо пробали. И оно што смо пробали није давало богзна какве резултате. Па и због тога што ћемо после тога знати да ли треба пробати још који пут. Али, и то да ли још који пут и до које мере треба покушавати да се задовоље захтеви наметнути са стране. 

За Србију, савез заклетих непријатеља могао би да буде и историјска шанса за национално помирење о коме је говорио председник Србије правдајући се пред својим гласачима. Таман да овај савез не буде имао другог смисла и резултата имао би сврхе када би после њега престало да буде оне Србије којој треба виза за живот у рођеној земљи.

И неће највећи успех ове, како у Бриселу кажу „проевропске владе”, бити улазак у ЕУ. Успех ће бити ако уради оно што су је други оптуживали да неће.  

То ће ову владу увести у историју. Мада би, неки слуте, историја била и само то да саставе заједно читав четворогодишњи мандат.

У историји Србије толико дуго обично су трајали само ратови.