Арома басмати пиринча

Басмати пиринач је аутохтони дугозрни пиринач пореклом из Индије и Пакистана где се и данас узгаја. То је пиринач са заштићеног географског подручја. Око 70 одсто производње басмати пиринча долази из Индије (мањи део као органски), док је остатак из Пакистана. Веома је укусан и мирисан, и као такав цењен у кухињама целог света. Ако волите рижото, обавезно пробајте басмати.

Многе земље користе усеве пиринча сопственог узгоја добијеног од басмати пиринча, али ниједан се тако не може звати. Нажалост, немају ни његове највредније особине, што свакако утиче да је оригинални басмати доста скупљи од свих осталих.

Басмати пиринач има специфичан, веома пријатан укус и мирис који изазива ароматично једињење 2-ацетил-1-пиролин. Зрна басмати пиринча садрже природно око 0,09 ппм (енгл. parts per million – означава милионити део једне целине) овог ароматичног хемијског једињења, што је око 12 пута више од нивоа сорти не-басмати пиринча.

Ова природна арома се такође налази у сиру, воћу и другим житарицама. Током кувања ниво 2-ацетил-1-пиролина опада. Намакање пиринча 30 минута пре кувања омогућава 20 одсто краће време кувања и задржава више ароме у куваном пиринчу.

Басмати пиринач дугог зрна има средњи гликемијски индекс (ГИ) између 56 и 69 за разлику од јасмин и обичног белог пиринча са гликемијским индексом 89. Због тога је погоднији за дијабетичаре.

Постоји неколико сорти басмати пиринча, прилагођених местима где се узгајају, у Индији и Пакистану. Од пре пар година у остатку света узгајају се хибридне сорте настале укрштањем басматија и локалних сорти пиринча. Циљ је да се добије нижи гликемијски индекс и побољша аромa локалних сорти.

Басмати пиринач има следеће карактеристике:

прво што приметите када отворите амбалажу јесте његов мирис, који обични пиринач нема

постоје разне сорте овог пиринча: браон, бели, органски гајен… то су старе сорте и нису ГМО

не изазива алергије и не подиже шећер у крви као обичан пиринач, прихватљив је за дијабетичаре

има већу цену од било ког другог пиринча

када га купујете, уверите се да има сертификат, јер су могуће злоупотребе, пошто фирме које пакују пиринач могу да покушају да мешају басмати са другим пиринчем сличног облика

басмати се кува у мање воде и мање је упија, па је потребно више пажње када га кувате

мањи ГИ је због мање количине скроба у њему, а то опет значи да је мање лепљив

Нећу да кажем да се басмати пиринач кува једноставно. Резултат треба да буде мек, паперјаст пиринач раздвојених зрна.

Добро га оперите неколико минута да изађе непотребан скроб, да се не лепи током кувања. С обзиром на то да басмати мање упија воду него обичан пиринач, посолите га пре него што додате воду. Добро поклопите лонац у којем га кувате, да пара не излази напоље током кувања.

Уживајте!

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com