Драгоценост „Обреновачког Забрана”

Уређена обала Саве, са шљунковитом плажом и лежаљкама, трим стаза за шетаче и бициклисте, вештачка стена за пењање, Авантура парк за најмлађе, део су Споменика природе „Обреновачки Забран”.

Заштићено подручје, укупне површине од 47 хектара 77 ари и 18 метара квадратних, налази се на територији града Београда, градска општина Обреновац.

Решење о проглашењу заштићеног подручја „Обреновачки Забран” донето је 29. новембра 2013. године на основу Студије Завода за заштиту природе Србије. Посебна вредност Забрана огледа се у томе што у широј околини нема већих површина под високом вегетацијом аутохтоног састава, као што су храст лужњак и јасен, чије су шуме некада биле широко распрострањене у долинама река Србије. Највеће и Забрану најближе заштићено природно добро је Специјални резерват природе „Обедска бара” који се налази неколико километара западно.

Забран је са своје четири стране окружен рекама Савом и Колубаром, ораницама и обреновачким насељима. Дуж десне обале реке Саве простире се насип (долма) за одбрану од поплава, који је уједно и шеталиште.

Драгоценост постојања ове природне оазе огледа се у изоловању стамбених делова града од индустријских погона, топлана, различитих постројења. Важно је, по речима стручњака, потенцирати његов значај као места са посебном и повољном микроклимом, заштитном функцијом очувања земљишта и вода, функцијом биофилтера, заштитом од ветра, буке и др.

Оплемењивање и хуманизација градске средине за рад, боравак и одмор, представља једну од веома значајних улога овог зеленог комплекса. Многи посебно издвајају утисак потпуне изолованости од градске вреве. Уз све то изражена природна, биљна и животињска обележја, утицала су да Обреновачки Забран добије статус Специјалног резервата „ради очувања и унапређења примарних предеоних вредности и пејзажних обележја комплекса, као и ради стварања услова за одрживи развој рекреативно-здравствених и туристичких садржаја, односно планско уређење и контролисано коришћење простора”, наводи се у Студији Завода.

Заштићено подручје поверено је на управљање Јавном предузећу за заштиту и унапређење животне средине на територији градске општине Обреновац из Обреновца.

Шуме Забрана важне су за заштиту генетског фонда. Стога је неопходно сачувати најквалитетнија стабла храста лужњака, пољског јасена, беле и сиве тополе, веза или белог бреста, пољског бреста и дивље крушке. Није то лак посао.

Садашње састојине Забрана настале се после чистих сеча 1941/42. године, те већином представљају изданачке шуме кратког века и лошег квалитета.

Поред смањеног учешћа храста лужњака, у шумама Забрана смањено је и учешће пољског и барског бреста, беле и сиве тополе, као изузетно значајних „градитеља” аутентичног пејзажа.

Унете су и неке врсте које мењају изглед низинских шума Посавине, као што су амерички јасен и евроамеричке тополе, а обилно је и њихово подмлађивање, што представља озбиљну претњу деградацији и обезвређивању простора.

Посебно је неповољно ширење унетог америчког жбуна багремца, који је коришћен за брзо обрастање насипа поред Саве и који се нежељено проширио. Овде су погодно тло нашле и друге инвазивне врсте попут америчког јавора и јасена, евроамеричке тополе, циганског перја, канадске бусине, амброзије, красолике, јежевца и других.

Циљ је да се амерички јасен постепено замени аутохтоним, пољским јасеном, а евроамеричке тополе храстом лужњаком и пољским јасеном.