Трајанов мост

Римски император Трајан почетком другог века наредио је да се изгради пут кроз Ђердапску клисуру и мост до тада невиђених размера, са намером да пређе реку Дунав и покори храбре Дачане. Тако је настао велики Трајанов мост.
Ова јединствена грађевина је Трајану омогућила победу у Другом дачком рату и отворила пут ка даљим освајањима. Мост је био у функцији свега неколико деценија, а затим је уништен. Данас, у близини села Костол код Кладова, постоје остаци Трајановог моста и насеља Понтес. Започета археолошка истраживања ни до данас нису довршена и многа питања везана за ову грађевину остала су без одговора.

Годови очувани под водом

Током своје историје мост је неколико пута истраживан, али археолошки радови нису никада до краја спроведени. Зато наука још не располаже чињеницама, нити има прецизне одговоре на многа питања у вези са Трајановим мостом – истиче Нешко Драгишић, директор Туристичке организације Кладова.

(/slika2)Последње истраживање, напомиње наш саговорник, започела је археолог Гордана Каровић, која је средствима републичког Министарства културе и домаћих предузећа регистрованих за подводна истраживања, у септембру 2003. године обавила припремна снимања корита Дунава у зони Трајановог моста. Та истраживања су донела велики број докумената добијених савременим методама и употребом сонара, електронским уређајима, као и роњењем и снимањем подводним камерама.

Видео-снимања су дала изванредне кадрове подводних остатака Трајановог моста на којима се, поред клесаних камених блокова, уочавају добро сачуване дрвене талпе и шипови. Оно што фасцинира је да се на овим дрвеним остацима и након 1900 година проведених под водом, јасно уочавају годови. Мерењима је утврђено да је укупна дужина моста 1.097,5 метара, међуосовински размак 18 речних стубова приближно 55 метара, а ширина моста 14,5 метара. Трајанов мост је подигнут за невероватно кратко време, од 103. до 105. године, у близини Кладова са србијанске стране и Турну Северина са румунске стране. То је први мост икада подигнут на доњем Дунаву који је на том месту широк око 800 метара и око 1000 година је важио за најдужи мост икада саграђен и то у рекордном року с обзиром на тадашњу технологију градње.

Главни Трајанов циљ био је да премости Дунав и своје трупе пребаци на леву обалу реке, коју су контролисали Дачани. Мост је највероватније замислио сам Трајан, али је пројектовање и градњу поверио Аполодору из Дамаска, највећем архитекти тога доба.

Аполодоров рукавац

Избор места за изградњу моста је био условљен природним карактеристикама Дунава на овим просторима. Корито реке је доста песковито, Дунав је на том делу био врло миран и малих дубина. Непосредна близина острва Шимијан пружала је могућност градитељима да се преграђивањем Дунава ток реке усмери најпре у један рукавац и на исушеном дну изграде стубови, а затим то исто учини са другим рукавцем. Топографска запажања на терену показују да је Аполодор за време градње скренуо ток реке у рукавац који почиње код данашњег Фетислама – турске тврђаве западно од Кладова и опет се спаја са Дунавом испред Мале Врбице, низводно од моста. Тако је већина стубова грађена на сувом.

(/slika3)Мост је порушен по наређењу цара Аурелијана (270–275) кад су Римљани под навалом варварских племена морали да напусте тадашњу провинцију Дакију. Други извори говоре да је порушен 20 година након изградње по наређењу цара Хадријана (117–138) што је мање вероватно јер су Римљани тада још владали Дакијом, а неки, опет, верују да се распао много касније, под утицајем воде. Изглед му је уклесан на луку Трајановог стуба у Риму

Двадесет стубова се још могло видети 1856. године, када је водостај Дунава био рекордно низак. Године 1906. Међународна комисија за Дунав је одлучила да уништи два стуба који су ометали навигацију. Остаци 16 стубова Трајановог моста су лоцирани 1932. Пола века касније археолози су успели да лоцирају њих 12, а четири је вероватно у међувремену однела вода. Остаци првих стубова на обе стране и данас се могу видети на обалама Дунава.

Д. Стевановић
----------------------------------------------------

Добри цар Трајан

Пуно име овог цара након усиновљења је било Марко Улпије Нерва Трајан. Рођен је 53. године, умро 117, а на престо ступио 98. године као римски цар, наследник Нервин и припадник Антонинске династије. Приликом преузимања власти Трајан је рекао: „Бићу поштован када Дакију учиним римском провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста.“

Трајан је био први цар кога је усвојио претходни цар, а да са њим није био ни у каквом сродству. Такође је био други у низу петорице добрих царева (Нерва, Трајан, Хадријан, Антонин Пије и Марко Аурелије) који су наслеђивали један другога путем усвајања и током већег дела другог века обезбедили царству унутрашњу хармонију и добру владу. Осим тога, Трајан је био први цар рођен у некој провинцији.