Народи у БиХ су различито схватили Дејтон

Од нашег сталног дописника

Бањалука ‒ Очекивао сам да ће 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума бити повод да сви заједно поново позовемо на вредности тог уговора. И да ће прича о јубилеју бити прилика за верификацију ставова према његовом стварном историјском значају. Али видим да ће све то бити само фарса. Појавиће се неки који ће давати „велике” испразне изјаве и све ће остати исто, оценио је Милорад Додик, члан Председништва БиХ из РС у разговору за „Политику”.

Каква је атмосфера у БиХ четврт века од Дејтона?

Атмосфера раскола око тога шта је уопште Дејтон. Неколико месеци покушава се доћи до процедура како би обележили тај датум. Неколико дана пре 21. новембра јасно је једино да ће РС обележити Дејтон, јер то је у Српској државни празник. У ФБиХ тај датум се никада није обележавао. Три народа и два ентитета су на различит начин схватили и прихватили Дејтон. Програмски документи СДА који позивају да се он укине странцима нису била повод да реагују. То нам говори на чијој су страни. Зато је БиХ расута и неодржива. Неће се ни одржати ако се не вратимо на изворне принципе Дејтона и базичног консензуса унутар народа који ту живе. Споразум је урушен, јер су га разградили високи представници који су имали мандат да га штите. БиХ је место озбиљног кршења међународног права.

Четврт века прогутала је расправа о статусним питањима?

БиХ је данас промашен импровизориј у којем не можете ништа да урадите, али у ком постоји једна привилегована страна ‒ бошњачка. Савет за спровођење мира (ПИК) који се нигде не помиње у Дејтону уведен је после његовог потписивања. То тело дало је високом представнику такозвана бонска овлашћења на основу којих је себи прибавио право да намеће прописе.

Наметнули су бројне институције, суд, тужилаштво, обавештајну службу, Савет министара покушавају да претворе у владу, а по уставу је то помоћни орган председништва с три министарства. Сада има десет министарстава, и они од нас очекују, од мене или неких Срба, да променимо устав и верификујемо постојање десет министарстава. Тиме бисмо пристали на то да БиХ има владу. Што није предвиђено уставом, као ни војска, правосуђе, индиректни порези... Све су то отели од РС и очекују да све то прихватимо и упишемо у устав, да би ми сами сва та наметања верификовали. Наравно, то се неће десити. РС сматра да је валидно само слово Дејтонског споразума, а не масовна присила од стране високих представника. Како би спровели своје намере увели су термин „дух Дејтона”. А увести дух у БиХ значи да сте увели хиљаде духова.

Председништво треба да усвоји изјаву поводом јубилеја...

Већ два месеца безуспешно покушавамо доћи до неке заједничке изјаве, која би дала карактер обележавању. И странци покушавају свему томе да дају неко светло и направе нове постулате за БиХ. Тражио сам да се у првом ставу искаже да је споразум донео мир у БиХ на основу договора о политичком уређењу. Тим уређењем БиХ се саставља од два ентитета и три народа. Но, то не може да уђе у изјаву иако је написано у Дејтону и уставу. Они траже да се помињу грађани. Када би то прихватили, сагласили би се да редефинишемо све. Дејтон није заснован на грађанима већ на народима и ентитетима.

Чак прелажу да председништво изјави да су упркос тешкој историји народи у БиХ више живели заједно, него што смо у сукобу. Па ми смо у перманентном сукобу, чак и онда када је постојао привидан мир. Не би се десио рат да је другачије. Па се предлаже залагање за нови образовни систем у БиХ, како би се историја тобож изучавала на прихватљив начин. Одмах сам згужвао тај папир. Три народа у БиХ увек су била на различитим странама. Историју ћемо изучавати заједно са Србијом, председништво за то није надлежно. Још немамо изјаву, ни протокол, вероватно ће се нешто десити у задњи час.

Постоји ли ипак неки модел који би био прихватљив за све?

Колико је БиХ неуспешна земља најбоље сведочи то да смо и данас у протекторату. У Уставном суду имамо стране судије које још увек ведре и облаче, мењајући уставни поредак одлукама донетим прегласавањем. Може се разумети да једна земља има страног намесника, али да Уставни суд у свом саставу има странце ‒ то није забележено. Тек имам намеру да се борим против оних који су толико зла нанели БиХ, јер ова земља је имала шансу да смо се држали устава. Досад би почели да градимо консензус. Оваква БиХ није добра ни за кога, а посебно не за нас. Да су наши преговарачи у Дејтону знали како ће четврт века после изгледати БиХ, сигурно је да им то не би било прихватљиво, иако многи разумеју каква је сила притискала РС при наметању решења. Фарса коју су странци правили, кажњавајући, смењујући и затварајући људе, многе је натерало на послушност.

Ево и сада нам међу захтеве за кандидатуру за ЕУ кроз фино упаковане формулације траже да се одрекнемо начина гласања. То јест да пустимо Бошњацима да одлучују већином. И да се сва европска питања ставе у надлежност БиХ. Нећемо се одрећи начина гласања, макар никад не ушли у ЕУ. Гурате нас у то да будемо прегласани и постанемо маргинална мањина. Већ сте нам отели превише ствари, тема је како да их вратимо, а не како да додамо нове ставке на списак изгуљених ингеренција.