Поново расте увоз меса у Србију

Остварују се прогнозе аналитичара да ће 2020. бити година пада светске тражње за месом, и то први пут после много деценија. Још средином године процене су показивале да ће у свету због пандемије потрошња меса пасти за три одсто по становнику.

Већ сада су доказ томе смањени профити индустрије, али и пад производње сточне хране, док ћемо на коначне резултате о утицају вируса корона на јеловнике морати да сачекамо крај године и свођење статистичких података о потрошњи.

Европска федерација произвођача сточне хране (ФЕФАЦ) објавила је недавно да ће смањити производњу крмних смеша у Европској унији за 2,2 одсто због ширења болести животиња, вируса корона и промена у потражњи за животињским производима. То ће се, кажу, догодити због пада тражње за скупљим категоријама меса, па чак и млечним производима, јер су сточари смањили употребу смеша како би редуковали производњу млека, али и успорили раст и тов животиња, преноси „Агроклуб”. Због затварања угоститељских објеката пад тражње на светском нивоу највише је угрозио говедарство, што је случај и у Србији, и ту ће смањење производње хране бити 2,9 одсто. Свињарство је нешто мање угрожено јер се у овом сектору очекује пад од 1,1 одсто, а узрок смањења производње хране јесте ширење афричке куге свиња и одлуке Кине да блокира увоз свињетине из Немачке.

Узгајивачи предвиђају смањење куповине свињског меса, гомилање залиха и пад тражње за животињском храном. Производња хране за живину, после много година раста, смањиће се у 2020. за 2,7 одсто, не само због ковида 19 већ и услед ширење птичјег грипа, који је већ регистрован у 15 европских држава.

Како је за „Политику“ рекао Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС), потрошња меса у Србији се јесте смањила, али то још није симптоматично. Делом је ово и последица смањеног обима рада у угоститељству. Што се тиче самог становништва, сматра да те промене нису толико велике.

– Индустрија је издржала све јаке ударе у последњих девет месеци. Одржала је производњу и пласман, нисмо имали несташице у радњама. То завређује пажњу. Зато треба схватити њен значај и одржати је да не иде у негативне билансе. Првенствено одржати производњу и не дозволити отпуштања радника у том сектору – каже Будимовић и додаје да је наша производња хране за животиња добра и у производњи и извозу, те да немамо ни велике осцилације у броју грла у последњих годину дана. Међутим, велики изазов је спољнотрговинска размена.

– Оног тренутка када је, због афричке куге свиња, престао извоз свињетине из Немачке у Кину појавио се тржишни вишак у ЕУ и самим тим цена је била нижа. Зато у Србији имамо повећан увоз свињског меса за 10 до 12 одсто у односу на исти период прошле године – истиче наш саговорник.

Према подацима ПКС, укупан извоз меса и месних прерађевина, у првих девет месеци 2020. био је у вредности 67,5 милиона евра, а увоз 116 милиона евра. Због разних околности везаних за пандемију у истом периоду извезли смо свега 570 тона свињетине (или за око милион евра), а увезли за 44,5 милиона евра (16.600 тона), и то највише из Шпаније, Немачке, Холандије...

– То је све веома значајно за нашу индустрију. Смањује се примарна производња. Увози се месо углавном за прераду. Једино смо у плусу када је реч о трајним и полутрајним производима. Али даље увозимо скупље, а извозимо јефтиније производе – објашњава Будимовић.

Он очекује да се уваже неки од предлога који су недавно истакнути на седници одбора Удружења за сточарство Привредне коморе Србије.

Како каже, између осталог потребно је да се максимално активира извоз на далека тржишта, „без обзира колико нам то изгледа апстрактно”.

– Што се ЕУ тиче, да се обнове макар тржишта Италије и Грчке за наш бебибиф. Потребне су и стимулације за извоз, само треба наћи систем и модел, и то аргументовано одбранити – каже наш саговорник.

Како објашњава, то не морају да буду директна плаћања, већ могу да буду олакшице кроз, рецимо, порезе. Закључено је и да треба формирати цену полутке на линији клања по квалитету трупова, по проценту меса јер наши привредници често кажу да увозе зато што нема довољних количина добре робе.

– У сваком случају, треба задржати сточарство у примарној производњи јер ова пандемија је показала да онај ко може да произведе тај ће и опстати – каже Ненад Будимовић.