Кад срце стане без објашњења

Млада мушка особа која у својој здравственој књижици нема дијагностиковано ниједно кардиолошко обољење и активно се бави спортом најчешћа је жртва напрасне срчане смрти. Иако званична медицинска статистика говори да половина особа на планети умире од болести срца и крвних судова, инфаркту миокарда обично претходи или дугогодишња хипертензија или неко обољење које оштећује срчани мишић "на рате".

С друге стране, напрасну срчану смрт обично не наговештавају никакви упозоравајући сигнали. Прво упозорење је истовремено и веома драматично и последње, а од појаве првих симптома до тренутка смрти често не прође ни један сат тако да лаику изгледа да особа из "пуног здравља" одлази у - смрт. Због тога се за жртве напрасне срчане смрти обично говори да никада не умиру у болници, већ на - улици, спортском терену или у школској учионици, а овај медицински феномен обично доспева у жижу интересовања јавности када су у потању младе наде фудбалске репрезентације или бебе у колевци.

Синдром напрасне срчане смрти био је једна од главних тема Европског конгреса патолога, који је одржан почетком овог месеца у Истанбулу и на коме је боје српске патологије бранио и др Јован Д. Васиљевић, професор патологије на београдском Медицинском факултету и први патолог из наше земље који је изабран за члана председништва Европског удружења патолога.

"Изненадну срчану смрт могу да изазову различити узрочници - почев од урођених аномалија срца или коронарних артерија, до вирусних обољења, али она најчешће настаје као последица електричног поремећаја рада срца. Наиме, важно је разумети да срце има свој електрични систем који му даје ритам, а тај систем у једном тренутку може да откаже, било због урођених аномалија, неадекватног дотока кисеоника или хранљивих материја - коронарне болести, или због дејства унесених вируса. Онда долази до поремећаја срчаног ритма који се не може контролисати. Теоретски посматрано, када би се поред особе која је добила напрасни инфаркт миокарда у том тренутку нашао тим лекара ургентне медицине који би јој пружио помоћ, њен живот би можда могао да се спасе. У пракси се најчешће дешава да лекари Хитне помоћи само констатују смрт - прерану и нејасну", објашњава др Јован Васиљевић.

Наш саговорник додаје да синдром напрасне срчане смрти често стоји и у позадини званичних извештаја саобраћајне полиције у којима се наводи да је "возач из необјашњивих разлога прешао у супротну коловозну траку и изазвао директан судар".

Уједињена европска статистика, која је била представљена на протеклом конгресу патолога, сведочи да расте број жртава напрасне срчане смрти, а о таквом тренду можда најбоље говори податак да се у обдукционом извештају скоро сваке десете особе која умире од кардиоваскуларних болести налази синдром напрасне срчане смрти. Имајући на уму да од ове болести најчешће умиру веома младе особе, које често имају између 15 и 30 година, договорено је да се направи европски протокол напрасне срчане смрти који би дефинисао низ патолошких ентитета и дијагностичких поступака, који имају за циљ да се на време открије евентуално присутно срчано обољење, које може да резултира фаталним исходом.

Златна девиза медицине - боље спречити него лечити и чињеница да срчана обољења потписују готово половину смртних пресуда човечанства обавезују нас да идемо корак испред обољења и да особу заштитимо од фаталног исхода неоткривених здравствених сметњи. С обзиром на то да садашња пракса говори да се систематски прегледи школараца обављају веома површно, нужно је да деца и тинејџери који желе да се баве професионалним спортом и младе особе које су се определиле да се баве занимањима која захтевају велике физичке напоре - као што је посао пилота или рониоца, рад у војсци, Жандармерији и специјалним јединицама - прођу веома детаљан кардиолошки преглед.

Тај детаљан преглед би требало да открије да ли особа има неко "прикривено" срчано обољење, неку кардиомиопатију, да ли је прележала миокардитис, да ли има урођене аномалије коронарних артерија или неко друго урођено генетско обољење које може да узрокује промену срчаног ритма. Треба имати на уму да професионално бављење спортом и велики физички напори увек представљају велики тест здравља за организам, подсећа професор Васиљевић.