Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кокаин – беџ богатих бизнисмена

У свету данас живи око 150 милиона зависника од марихуане и хашиша, 30 милиона зависника од стимулатора централног нервног система (амфетамин, екстази…), 15 милиона кокаиномана, осам милиона хероиномана…У трговини психоактивним супстанцама ангажовано је десет одсто становништва на планети, а годишњи обрт у трговини дрогама износи чак 400 милијарди долара.

Ово су само неки од података на које подсећају челници Уједињених нација поводом Међународног дана борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге, који се ове године обележава под слоганом „Да ли дрога управља твојим животом? Твој живот. Твоје окружење. Ту места за дрогу нема”.

И док на планети расте број зависника од тзв. дизајнираних дрога, на београдској нарко-сцени већ годинама суверено владају марихуана и екстази, тврди наш еминентни неуропсихијатар, професор др Јован Букелић, који је цео свој професионални век посветио раду са зависницима и који је своја професионална искуства у раду са њима преточио у књигу „Деца пакла”, која је недавно објављена у трећем допуњеном издању.

Др Букелић подсећа да је марихуана и даље дрога којом се креће на пут у психофизичку зависност, а да је екстази, дрога рејва и техно журки, настао „у браку” амфетамина и ЛСД-а, постао хемијска „маскота” забрињавајуће младих тинејџера, узраста од 10 до 12 година. Наш саговорник подсећа да је екстази изразито неуротоксична дрога која стимулише менталну и физичку активност и изазива халуцинаторне и параноидне доживљаје, промене стања свести, панику, депресивност и агресивност. Он такође подсећа да су хероин и кокаин присутни на нашој нарко-сцени већ пет деценија, а чињеницу да је највећи број наркомана у Београду завистан од хероина, он коментарише да је „хероински ујед снажан попут уједа кобре, и да дуготрајна употреба хероина доводи до великог броја телесних и психичких поремећаја”.

„Бели прах доводи до правог психосоматског руинирања организма, а међу зависницима од хероина постоји висок проценат заражених вирусом хепатитиса и сиде. Кокаин је постао ’беџ’ богатих бизнисмена, менаџера и естрадних звезда, психоактивна ’атомска бомба’ која изазива мноштво телесних поремећаја и поремећаја централног нервног система и неретко узрокује веома насилничко понашање и сексуално перверзно понашање. Треба имати на уму да на велики број зависника у нашој земљи несумњиво утиче и чињеница да је у нашој земљи дрога најјефтинија у окружењу, а тај податак нарочито се односи на дизајниране дроге типа екстази”, истиче др Јован Букелић.

На питање како би дефинисао портрет зависника новог доба, он истиче да га посебно забрињава чињеница да постоји трансгенерацијско преношење болести зависности. „Деца чије су мајке користиле дрогу на свет долазе као зависници, односно рађају се са тзв. феталним адиктивним синдромом. Мени су се за помоћ обраћали моји бивши пацијенти чија су деца постали зависници или имају неке озбиљне душевне поремећаје. Другим речима, постоје две категорије зависника – са једне стране су деца и тинејџери, а са друге одрасли, хронични зависници са дугим наркоманским стажом и великим бројем рецидива и апстиненција, карактерно измењени и склони криминогеном понашању, телесно руинирани и саркастично названи „подгрејаним лешевима”. Треба имати на уму да десет одсто зависника има душевне поремећаје типа психоза, а око седам одсто њих због депресије покушава или реализује самоубиство. Наравно, не треба заборавити да један број њих страда и због узимања превелике количине (контаминиране) дроге или дигне руку на себе са идејом да „умре млад и буде леп леш”, објашњава др Јован Букелић..

У савременом лечењу зависника данас се користе медикаментна терапија, психотерапија и социо-рехабилитациона терапија. Он подсећа да су тзв. антагонисти опијата, односно лекови који омогућавају мозгу да обнавља сопствени морфин и отклањају жудњу за дрогом направили револуцију у лечењу зависности. Последњих година ови лекови се уграђују у организам у облику импланта и њихово заштитно дејство траје између три месеца и годину дана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.