Нема попуста за неуспешне

Исти они чланови Извршног одбора Фудбалског савеза Србије, које је садашњи председник именовао за своје најближе сараднике, имаће 25. новембра огромну одговорност пред фудбалском Србијом! Мораће да на реалан начин сагледају све сопствене грешке које су наш фудбал довеле на ивицу провалије. Уколико ти људи одлуче и остану при идеји да је данас у нашем фудбалу „идеална ситуација” - онда ће се проблеми само нагомилавати. Ти исти људи, од којих неки имају не баш мали рејтинг у овдашњим фудбалским клубовима, попут Ненада Бјековића али и осталих (Драгана Симовића, Новице Тончева, Милоша Миљанића, Милана Караџића, Душана Мракића, Марка Пантелића, Марјана Рнића, Јаноша Жемберија, Бранка Стојаковића, Драгана Илића, Драгомира Лазовића, Саше Бајчетића и Бојана Павићевића), не би требало да зажмуре пред проблемима који су нагомилани а нису нерешиви. Уколико се неке важне ствари не поставе јасно на своје место, и уколико се председник ФСС-а и даље буде бусао у груди као да је он наш фудбалски Наполеон без којег данас нико у фудбалској Србији не може, и увек би да се меша у посао селектора, онда од тог после неће бити ништа.

Зато, пред седницу Извршног одбора, на сто треба ставити све текуће проблеме. Најпре зашто је А репрезентација доживела фијаско у финалу баража са Шкотском? Зашто нас нема на великим такмичењима, када на шампионате данас одлазе и трећеразредне екипе? Зашто је урушен фудбалски систем по свим нивоима па и у младој и пионирској селекцији? Зашто нам је лига овако слаба, гломазна? Зашто потпредседници бирају тренере у репрезентативним селекцијама? Зашто на чело савеза не би дошао неко од бивших фудбалера, а добар пример имамо и из комшилуку? На сва ова питања тражи се хитан одговор, јер март ће брзо доћи а са њим и нове обавезе у квалификацијама за Мундијал у Катару.

Извршни одбор требало би да заузме јасне и недвосмислене ставове, да каже да је ова сезона за српски фудбал у најмању руку била катастрофална, а не да се сада сви заједно сакривају иза једне добре партије.

Пораз од Шкота није са резултатске стране потпун промашај већ и са економске. Јер, од тог новца који је ФСС могао да заради (око 30 милиона евра), могло је доста тога да се уради и кад је реч о поправљању постојеће инфраструктуре. едукацији младих тренерских кадрова, развоју омладинске школе. И, што је још важније, победом би наши фудбалери а самим и тим клубови имали много већи рејтинг на међународном пољу. Дакле, Савезу су потребни оштри резови, нови људи јер са садашњим руководством, које је постало све само не мирна кућа фудбала већ велики рушилачки фактор, нама нема спаса.

У јавности се већ лицитирају могући кандидати за важну функцију. Реално, то су све мање-више далеко фудбалскији људи од садашњег председника, који је очигледно залутао на овако важно место.

С друге стране, хитно треба тражити новог селектора, јер Тумбаковић је пао на главном испиту. Онда када је требало да јасно дефинише свој тренерски рад, који истина није занемарљив, он је показао незнање. Не може ова победа над Русијом да оправда све његове промашаје. Уосталом, нека изађе и јавно каже да ли му се неко мешао у посао или није.

Дефинитивно се треба окренути новим младим снагама. Тај процес мора да буде брз и једноставан, без неких великих експеримената. Сада знамо ко може а ко не може да игра за репрезентацију. Уосталом, нису нам потребни играчи које ћемо стално да молимо да играју. Или, оне који одлазе када је најтеже. Због таквих нас и неће бити наредне године на смотри најбољих а ако се настави са истим људима, онда нам ни Бог више не може помоћи.

Плејада младих асова се доказала у овим утакмицама, ту пре свега мислимо на голмана Предрага Рајковића, Луку Јовића, Душана Влаховића, Николу Миленковића, Филипа Младеновића, Немању Гудеља....

Миленковић играо сваки минут у три меча

Никола Миленковић је једини фудбалер Србије у ова три новембарска меча (Шкотска, Мађарска, Русија) који је провео сваки минут на терену. Фудбалер Фјорентине је узданица у одбрани, као што је то Душан Влаховић у нападу. И прексиноћ се по ко зна који пут потврдило када играмо са двојицом играча у нападу онда нам нико ништа не може. Али, то Тумбаковић није схватио на време. Миленковић је био стандардно добар а да је имао још којег расположеног колегу у одбрани, посебно са Шкотима, ко зна шта би било.

Младеновић право откровење

Фудбалер Легије Филип Младеновић искористио је шансу сто одсто. Јасно је да је успешно одиграо сваки проведени минут на терену и да сада за то место у тиму не морамо више да бринемо. Наравно, ни то Тумбаковић није схватио на време...