Пристрасни браниоци закона

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 25.јуна – „Воли ме, не воли ме”, наивна дечја игра са откидањем листића, нашла је неприкладну примену у једној од главних служби за одбрану закона у САД. Управо је откривено да је приликом давања посла у Министарству правосуђа, одлучујући критеријум често био – да ли кандидат „воли или не воли” владајућу политику.

Стотине најквалификованијих дипломираних правника није примљено у јавна тужилаштва само зато што су их тамошњи „селектори” оценили као „неподобне” – истиче се у јуче објављеном, дуго очекиваном, извештају унутрашње контроле тог ресора. Као „неподобност” су се етикетирале склоности ка „левичарењу” и „либерализму” у ситуацији кад извршну власт држе „десничари” и „конзервативци”.

Давање предности партијској припадности над стручношћу, обично се узима као један од узрока посртања многих поредака, пре свега аутократских или оних који су у транзицији, али се то не би очекивало у земљама разрађене демократије, као што су САД. Поготову што се из овдашњих врхова шаљу поруке другима да треба да учвршћују правну државу и њена правила у која спадају – „нико није изнад закона”, „ни по бабу ни по стричевима”, „нека победи бољи”…

Утврђено је, међутим, да посао у Министарству правосуђа нису добијали многи претенденти само зато што су били сврстани међу „идеолошки неподесне”. На пример: зато што су чланови организације која се залаже за слободу побачаја, што су на популарној интернетској мрежи објавили „неповољну” карикатуру председника Џорџа Буша, што су радили за опозиционе демократе, критиковали Патриотски акт (који је појачаним мерама за борбу против тероризма, донекле ограничио грађанске слободе), замерали појединим кадровским решењима у Врховном суду, припадали Савету за америчко-исламске односе, изражавали неслагање с прислушкивањима сународника без судске дозволе…„Таквима” нису помагале ни дипломе врхунских универзитета као што су Харвард и Џорџтаун. „Прешишавали” су их конкуренти слабијих квалификација али „јаче лојалности” – преносе и главни медији.

Наводи се, затим, да 2002. године на конкурсима није прошло 43 од 61 пријављеног повезаног с Демократском партијом, а да је примљен 41 од 46 подносилаца молбе из Републиканске партије. Такође – да је отпало свих седморо кандидата учлањених у либерално Америчко уставно друштво, а да је прихваћено 27 од 29 кандидата блиских конзервативном Федералистичком друштву – прецизира данашњи „Њујорк тајмс”. „Недопустиво је и неприхватљиво да се политизује пријем каријерних правника” – прокоментарисао је садашњи шеф Министарства правосуђа Мајкл Мјукејси и најављује заоштравање надзора. Поменута застрањивања се стављају на терет његовим претходницима Џону Ешкрофту (за прекршаје 2002. године) а поготову Алберту Гонсалесу (2006) чије је одстрањивање деветоро јавних тужилаца и покренуло детаљна преиспитивања слутњи о политизацији Министарства правосуђа које се традиционално дичило својом неполитизованошћу.

Утврђене неправилности представљају „кршење политике министарства и закона о служби које забрањују дискриминацију, по политичкој и идеолошкој линији, у запошљавању” – констатује се у инспекцијском налазу. Идеолошки и политички фактори могу да се уваже у политичким намештењима, али нису дозвољени као мерило за пријем на професионална, државна, правничка радна места – подсећа њујоршки лист. И додаје да жртве злоупотреба, у оваквим случајевима, могу да туже починиоце који, уопште узев, не подлежу кривичној одговорности.

Двоје идеолошких „селектора” нису позвани ни на дисциплинску одговорност јер су „на време” напустили министарство прошле године и прешли у приватне фирме. Увидом у и-мејл поруке утврђено је да је једна из тог кадровичког тандема, Естер Слејтер Мекдоналд, поручивала да као основ за одбацивање кандидата треба да буду њихови: „левичарски коментари” или употребе израза као што су „еколошка правда”, па и „социјална правда”. У неподобност се урачунавало и чланство у Гринпису, Акционом савету за истраживање сиромаштва и расних односа…

Посао јавних тужилаца не сме да буде партијски обојен и наш правосудни систем не сме да буде корумпиран партијским интересима – оценио је шеф надлежног одбора Представничког дома, демократа Џон Кониерс. Политизација тог ресора је узела толико маха, додао је, да су чак и стажисти, преко лета, подвргавани „тесту партијности”.

Извештај, сачињен под руководством интерне инспекције Глена Фајна, тек је први у низу рапорта о елементима незаконите пристрасности у редовима бранилаца закона. Али, већ се тај рапорт доживљава као значајан доказ да је Бушова администрација, чији се представници засад нису изјаснили о најновијим открићима, политизовала службу која је требало да служи одбрани правног поретка од разних, па и политизованих, насртаја.