Украшено и пусто

Беле пахуље и звезде слетеле су на врата и излоге појединих престоничких ресторана и кафића. Иза украшеног стакла назире се тек понеко лице. Столови, углавном, слободни. На Обилићевом венцу, једној од оаза градског угоститељства, неки од локала не раде. Спуштене завесе и истакнуто обавештење о колективном годишњем одмору.

– Боље нека одмарају и чекају неко боље време – коментарише један суграђанин, гост посластичарнице. А за оне који не стигну да купе посластице до 18 часова, како пише белом кредом на дрвеној табли, шалтер је отворен до 21 час.

Испред многих локала, осим празних, уредно поређаних баштенских столица, стоје и табле са примамљивим натписима о понудама дана, бесплатном слаткишу уз кафу...

На Топличином венцу, додуше само у Парку војводе Вука, било је света, и то оног најмлађег. Клинци су уживали у игри, а тек ту и тамо могли су се видети људи који улазе у неки од околних кафића. Баште опустеле, што се да и очекивати у децембру, међутим, у затвореним деловима објекта и овде тек само понеки гост. На вратима локала истакнута обавештења о радном времену, мерама које се морају поштовати у објекту, на српском и понегде на енглеском језику. Конобари, које смо успели да сретнемо у тренуцима када су правили кратку паузу за цигарету, нису били нарочито расположени за разговор. Нема гостију, каже један од запослених, али сматра да то нема везе са тим што локали раде краће него што су гости навикли.

– Плаши се народ вируса. Многе моје колеге, познаници, другари, који су доскоро мислили да све ово није тако страшно, сада су постали веома опрезни. Другачије су почели да размишљају откако се некоме разболео друг, некоме је рођак на респиратору, многи су познавали људе који су преминули од короне... – прича, увлачи дим цигарете и, више за себе, слеже раменима.

У главној пешачкој зони, у Кнез Михаиловој улици, било је нешто више људи. Суграђани, углавном, застају испред излога, а многи носе и велике пластичне кесе украшене новогодишњим мотивима – почела је празнична куповина.

Испред светлуцавих белих кочија застају клинци, а родитељи их фотографишу. Чим блиц севне, одлазе ка огромном црвеном пакетићу, где изнова позирају. На Тргу републике паркиран комби. Пролазници знатижељно посматрају момке у црним радничким оделима који износе алат из возила. Монтирају некакву скаламерију, чини се, не иде лако. Док једна група ради, друга стоји око импровизованог стола и једе пребранац из пластичних кутија, а затим се смењују.

– Снима ли се овде неки филм? – питају суграђани, а момци одмахују главом. А да се не монтира бина за „најлуђу ноћ” или за неки концерт?

– Не, не, не – објашњава један од радника – припрема се „терен” за пројекције које би требало у оквиру новогодишњег програма да почну да се приказују у току децембра.