Ukrašeno i pusto

Bele pahulje i zvezde sletele su na vrata i izloge pojedinih prestoničkih restorana i kafića. Iza ukrašenog stakla nazire se tek poneko lice. Stolovi, uglavnom, slobodni. Na Obilićevom vencu, jednoj od oaza gradskog ugostiteljstva, neki od lokala ne rade. Spuštene zavese i istaknuto obaveštenje o kolektivnom godišnjem odmoru.

– Bolje neka odmaraju i čekaju neko bolje vreme – komentariše jedan sugrađanin, gost poslastičarnice. A za one koji ne stignu da kupe poslastice do 18 časova, kako piše belom kredom na drvenoj tabli, šalter je otvoren do 21 čas.

Ispred mnogih lokala, osim praznih, uredno poređanih baštenskih stolica, stoje i table sa primamljivim natpisima o ponudama dana, besplatnom slatkišu uz kafu...

Na Topličinom vencu, doduše samo u Parku vojvode Vuka, bilo je sveta, i to onog najmlađeg. Klinci su uživali u igri, a tek tu i tamo mogli su se videti ljudi koji ulaze u neki od okolnih kafića. Bašte opustele, što se da i očekivati u decembru, međutim, u zatvorenim delovima objekta i ovde tek samo poneki gost. Na vratima lokala istaknuta obaveštenja o radnom vremenu, merama koje se moraju poštovati u objektu, na srpskom i ponegde na engleskom jeziku. Konobari, koje smo uspeli da sretnemo u trenucima kada su pravili kratku pauzu za cigaretu, nisu bili naročito raspoloženi za razgovor. Nema gostiju, kaže jedan od zaposlenih, ali smatra da to nema veze sa tim što lokali rade kraće nego što su gosti navikli.

– Plaši se narod virusa. Mnoge moje kolege, poznanici, drugari, koji su doskoro mislili da sve ovo nije tako strašno, sada su postali veoma oprezni. Drugačije su počeli da razmišljaju otkako se nekome razboleo drug, nekome je rođak na respiratoru, mnogi su poznavali ljude koji su preminuli od korone... – priča, uvlači dim cigarete i, više za sebe, sleže ramenima.

U glavnoj pešačkoj zoni, u Knez Mihailovoj ulici, bilo je nešto više ljudi. Sugrađani, uglavnom, zastaju ispred izloga, a mnogi nose i velike plastične kese ukrašene novogodišnjim motivima – počela je praznična kupovina.

Ispred svetlucavih belih kočija zastaju klinci, a roditelji ih fotografišu. Čim blic sevne, odlaze ka ogromnom crvenom paketiću, gde iznova poziraju. Na Trgu republike parkiran kombi. Prolaznici znatiželjno posmatraju momke u crnim radničkim odelima koji iznose alat iz vozila. Montiraju nekakvu skalameriju, čini se, ne ide lako. Dok jedna grupa radi, druga stoji oko improvizovanog stola i jede prebranac iz plastičnih kutija, a zatim se smenjuju.

– Snima li se ovde neki film? – pitaju sugrađani, a momci odmahuju glavom. A da se ne montira bina za „najluđu noć” ili za neki koncert?

– Ne, ne, ne – objašnjava jedan od radnika – priprema se „teren” za projekcije koje bi trebalo u okviru novogodišnjeg programa da počnu da se prikazuju u toku decembra.