Од извора два путића

Процес професионалног формирања и деловања кроз уметничко-кустоску праксу у случају Славка Тимотијевића, историчара уметности, критичара и издавача, везује се за Студентски културни центар у Београду. По оцени многих историчара седамдесете године 20. века, са експанзијом концептуалне уметности, свакако су најбоље године ове институције, а Тимотијевић је у генези своје позиције током три деценије рада прошао пут од кустоса и уредника до директора чувеног СКЦ-а. Његови персонални и професионални афинитети поентирају учешћем у тада актуелним догађајима нове уметничке праксе; наиме, Тимотијевић је био  члан и актер уметничке групе Екипа А3 која је своје бројне акције и атракције изводила на улици, а историзована је као део феномена тадашње београдске контракултурне сцене. Исто тако, делу његове историчарске визије и критичарске храбрости припада и издавање код нас првих графичких мапа у техници сериграфије.
Различити елементи стваралачких процеса у којима активно учествује, велико искуство, професионални ентузијазам и идеја да су у уметности примарни њени субверзивни елементи, сачували су Тимотијевићеву критичарску виталност и афинитет за нове појаве у визуелним уметностима.
У свом актуелном кустоском пројекту представљеном у галерији УЛУС-а и насловљеном „READY MADE, RE MADE”, он се позива на Дишана и његове парадигматичне уметничке тезе, преузимање, измештање и промену контекста – чији су савремени облици, и тема ове изложбе. Тако, у уметничком концепту двадесетак изабраних аутора за своју изложбу Тимотијевић на одређени начин потенцира виталне огранке Дишанових теза подвлачећи његову профетску улогу у стварању нових језичко-стилско-стратешких образаца; свакако, ови обрасци су драстично утицали на промене у теорији и пракси визуелне уметности 20. века. Базирајући своју критичарску рецепцију на матрици историјских величина које наводи и цитира у свом каталогу, од Леонарда да Винчија до Дишана, као и агилног савременика и актера Екипе А3 Мишка Шуваковића, Тимотијевић формира заштитну платформу са које фокусира старе и/или нове арт форме.
У измењеном друштвеном, културном и геополитичком контексту параметри који одређују вредносни систем, уметничке процесе или амбијент, перципирају се у непрегледности варијанти и њиховом понављању (са или без разлика). Управо на примеру изабраних аутора Тимотијевић мапира ту ситуацију ослобођене уметности и активног креативног погледа који елаборира текстом „Варијације на тему ready made или примери преузимања енергетских ослонаца”.
Фокусирајући свој ауторски концепт на витално крило уметничке сцене, њене амбивалентне и субверзивне конотације, Славко Тимотијевић у њеној лавиринтној схеми и дисонантним гласовима настоји „да укаже на специфичне уметничке праксе у којима доминира принцип употребе готових, пронађених, реоткривених, поново изведених и присвојених предмета, поступака или самих идеја”. Овај кустоски концепт утемељен је радовима Раше Тодосијевића, Јарослава Супека, Бранимира Карановића, Звонимира Сантрача, Живка Грозданића, Владимира Перића, Анице Вучетић, Арт клинике, Илегалних посластичара и других.
Од извора два путића воде на све стране, парафраза и Тимотијевићева интервенција у наслову народне песме, наслов другог ауторског текста, на одређени начин резимира ситуацију данас и овде, релативизујући критеријуме у контексту алтернатива и мејнстрим, процесе стварања аутентичног и проблем римејка, енергије која се из негативне и деструктивне трансформише у позитивну и стваралачку.