Одлазак Тихомира Арсића

Драмски уметник Тихомир Тика Арсић, препознатљив по филмовима „Дечко који обећава”, „Велики транспорт”, „Игмански марш”, „Пејзажи у магли”, преминуо је јуче у Београду у 64. години после дуге и тешке болести. Арсић је оставио за собом бројне позоришне јунаке: особеног Ромеа, односно Рогожина... које је публика његовог матичног националног театра и те како волела.

„Много ми недостаје глума, поготово сад кад схватим да немам много времена. Очекујем крајем месеца да се можда вратим у своје матично Народно позориште и поново одиграм представу, уколико све буде како треба”, говорио је у једном интервјуу у септембру Тихомир Арсић, с надом да ће упркос тешкој болести ускоро моћи да се врати на даске које живот значе.

Рођен 1957. године у Земуну, Арсић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића. Пажњу културне јавности скренуо је 1981. године, када је у Народном позоришту у Београду одиграо улогу Ромеа, у Шекспировој драми „Ромео и Јулија”, у режији Стеве Жигона. Стални члан глумачког ансамбла националног театра постаје три године касније, куће коју је неизмерно волео и у којој је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима. Најважнија позоришна улога Арсића, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља коју је одиграо, био је Рогожин у „Идиоту” Фјодора Михајловича Достојевског, у режији Стеве Жигона. За маестрално тумачење Рогожина, поред бројних признања које је добио током каријере, придружио је и две вредне награде: „Златни витез” у Москви и награду „Раша Плаовић” за најбоље глумачко остварење. Народно позориште у Београду опростило се од свог глумца Тихомира Арсића наводећи да је увек био веран свом театру. У саопштењу које је достављено медијима национални театар подсећа да је Арсић увек био веран свом позоришту, које је неизмерно волео и у коме је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима.

Када је реч о Арсићевом ангажману у Народном позоришту у Београду, свакако се издваја и наступ у дуговечној представи „Солунци говоре”, према тексту Антонија Ђурића, у режији Цисане Мурусидзе. Тихомира Арсића публика ће памтити и по монодрами „Тако је говорио Броз”, с којом је почетком деведесетих година прошлог века наступао широм некадашње Југославије, одигравши је више од 300 пута.

Веома запажене улоге одиграо је и на филму и телевизији.

Дебитовао је у филму „Синови” Славољуба Стефановића Равасија 1975. године, уследили су упечатљиви наступи у филмовима „Пејзажи у магли”, „Лагер Ниш”, „Балкан експрес”, „Бој на Косову”, „Условна слобода”... Подједнако добар био је и у серијама „Не тако давно”, „Вук Караџић”, „Трагом Карађорђа”, „Шесто чуло”... Тумачио је начелника у филму „Ма није он такав” из 2011, као и владику Николаја Велимировића у „Стојте галије царске”. Током 2018. глумио је у серији „Шифра Деспот”, као и у филмовима „Заспанка за војнике” и „Краљ Петар Први у славу Србије”.

„Нисам задовољан било чиме што сам урадио и зато ћу убудуће пред свако снимање да ставим прст на чело. Пубертетску потребу за пијачном популарношћу да ме препозна пекар, лекар и апотекар одавно сам проживео. За све ове године много новинара ме је звало да разговарамо, али нисмо имали о чему. Сад кад се то променило, осећам се снажније и већи сам дужник свом послу и колегама. Молим Бога да ми неко не замери што ме није било и што нисам заборавио да возим бицикл”, говорио је Арсић. Телевизијска публика недавно га је гледала у улози фудбалског менаџера Барона у популарној серији „Убице мог оца”.

Арсић је такође био и у политичким водама. До 2008. године био је члан Демократске странке Србије, а исте године придружио се новооснованој Српској напредној странци. За собом је оставио кћерке Милицу, Ленку и Веру, сина Арсенија и унуку Ноу. Комеморација Тихомиру Арсићу биће одржана када се за то стекну епидемиолошки услови.