Ублажене санкције Пјонгјангу

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 26.јуна – У једној од најдуготрајнијих светских криза дошло је данас до попуштања затегнутости у виду стратешке трампе. Одговарајући на гест Северне Кореје којим чини „доступним” њен „сумњиви” нуклеарни програм, Америка је обећала да ће ублажити санкције према тој земљи и наговестила да ће је скинути, али после 45 дана „провере”, са своје листе земаља које помажу тероризам.

Такав заокрет рано јутрос – у 7.40 по овдашњој сатници – у Белој кући је пред новинарима и у директном телевизијском преносу потврдио председник Џорџ Буш. По њему, на делу је принцип „акција за акцију”, што ће рећи – да обе стране повлаче договорене потезе у прилог поступној нормализацији њихових, регионалних па и глобалних односа.

Поступност значи, произлази из Бушовог образложења, да је данашњи догађај тек „први корак” и да предстоји још поприлично чинова до евентуалног окончања међународних компликација на Далеком истоку, које трају више од пола века и представљају један од ретких преосталих облика напетости зачетих у хладном рату. „Ако Северна Кореја настави са исправним избором као Либија пре неколико година,  моћи ће да обнови односе с међународном заједницом, у супротном ће САД с партнерима из шесторних разговора адекватно одговорити”, предочио је Буш.

Поменуту шесторку – поред САД и Северне Кореје – чине још Кина, Русија, Јапан и Јужна Кореја. Овом приликом је Буш, коме је често замерана спољнополитичка једностраност, истакао ефикасност вишестраног (мултилатералног) ангажмана, признајући да Вашингтон не би могао да сам дође до садашњег резултата. Посебно је високо оценио кључни допринос Пекинга (где Буш, узгред буди речено, у августу треба да присуствује Олимпијади).

Али, Буш није одустао од примедби на „једностраност” Северне Кореје, која се овде званично карактерише као „последњи реликт стаљинизма”. „Немамо илузија о режиму у Пјонгјангу… Остајемо дубоко забринути због тамошњег кршења људских права, нуклеарних тестова и ширења нуклеарног материјала, програма балистичких пројектила”, рекао је и додао да ће се наставити подршка Токију који захтева да Пјонгјанг разјасни случај киднаповања групе јапанских држављана седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Шеф Беле куће је, уједно, нашао за потребно да подсети да „остају на снази санкције Савета безбедности УН” због којих, као и других „резова”, Северна Кореја „остаје једна од највише санкционисаних земаља света”. Позивајући се на расположиве информације и дипломатске кругове, овдашњи аналитичари слуте да Пјонгјанг такође очекује наставак примене начела „акција за акцију”, па да у декларацију предату Кинезима није укључио „листу свог атомског оружја” тако да о томе „предстоје преговори”. Америка, додаје се, у текућем чину такође није инсистирала, а хоће, да добије одговор на питање – да ли је Северна Кореја лиферовала нуклеарну технологију другим земљама (укључујући и Сирију, чија је спорна постројења прошлог септембра бомбардовао Израел, а коју су управо истражили инспектори УН).

Да би изашла из изолације, Северна Кореја „мора да демонтира сва своја нуклеарна постројења, да одустане од издвајања плутонијума, да разреши питања обогаћивања уранијума и извоза нуклеарног материјала, као и да све те активности оконча на начин који је сасвим проверљив”, нагласио је Буш. Настојао је да при том рашири уверење да је амерички „крајњи циљ – стабилно и мирно полуострво, на коме људи живе ослобођени угњетавања, глади, болести и нуклеарног оружја”. До тога је још „дугачак пут”, али је „данас начињен корак у исправном правцу”, оценио је.

Хроничари подсећају да је Северна Кореја подвргнута америчким санкцијама на основу Акта о трговини с непријатељем, донетог још 1917. а потом актуелизованог у два наврата. Присећају се, уједно, и да је Буш ту земљу својевремено уврстио у „осовину зла”. У саставу те тројке били су још Ирак и Иран. У Багдаду је војном интервенцијом са САД на челу промењена власт, да би сукоби трајали и сада, више од пет година после инвазије. У међувремену је Иран, такође под међународним и вашингтонским санкцијама, повећао утицај у региону и израстао у „највећи, посебно нуклеарни, изазов америчким виталним интересима”. Према Северној Кореји се примењује „трећи метод”, од кога она очекује побољшано снабдевање храном, горивом..., који јој највише недостају.