Скрнављење Старог нишког гробља

Ниш – Две велике афере и крађе на Старом гробљу обележиле су последње године у Нишу. Најпре је са постамента на породичној гробници познатог индустријалца Мите Ристића (предратног власника Фабрике текстила – данашње Индустрије текстилних производа „Нитекс”) однета „Преља” – изузетно вајарскодело Антуна Аугустинчића, а одмах потом избио је искандал око „Анђела са лиром”, уметничког дела хрватског вајара Марина Студина, које је нестало са породичне гробнице др Воје Стојановића. Биле су ове афере повод да се покрену бројне акције око коначног уређења нишког Старог гробља, које се налази у централној градској зони у Нишу, а које је давно проглашено културним добром и због тога стављено под законску заштиту.

Нажалост, иако је и овог пролећа било много говора о иницијативама за уређење Старог гробља, па чак и покретања мањих акција у том смеру, стање се нимало није променило и све је горе. Оно шта је доживео један некадашњи житељ Ниша, који дуги низ година живи и ради у Шведској, а који је ових дана дошао у свој родни град и притом кренуо да пронађе гробницу својих предака, могао би да буде сценарио за прави филм страве и ужаса.

– Ни у сну нисам очекивао да ћу наићи на непрелазне препреке, поломљене и срушене гробове и споменике зарасле у високо растиње, коров и жбуње, на дубоке рупе у које се упада. Уз то нема ни једне стазе, свуда около су змије и гуштери, замислите скоро у самом центру Ниша, разбацано смеће, праве депоније. Ипак, све сам то „прогутао” јер сам обећао својој баби по мајци Рајки Веселиновић, учитељици у пензији, старој 96 година, да ћу пронаћи гробницу. И успео сам. Али, оно шта сам доживео је као из хорор филма. На једној од породичних гробница поскидани су и однети метална врата и бетонски поклопци, а из унутрашњости до самих улаза у гробнице извучени су, разваљени и отворени метални ковчези са посмртним остацима давно преминулих – испричао је за „Политику” Предраг Стаменковић, професор историје у једној гимназији у Стокхолму у Шведској.

(/slika2)Са Предрагом смоотишли до Старог гробља и уништених породичних гробница. Фотографије које смо начинили највише и најбоље говоре. Из металних сандука вире лешеви у обући коју зуб времена није много оштетио. Ко је разваљивао металне ковчеге и шта је тражио у њима? Зашто су скрнављене гробнице и зашто се мртвима не да мира?

– Чујем од других, од становника околних зграда и улица, да је Старо гробље ноћу састајалиште наркомана и алкохоличара и да их нико не спречава да ту оргијају, а да дању само најхрабрији смеју кроз прави змијарник. Стање је стравично... –  рекао нам је Стаменковић.

Покушали смо да од надлежних у Нишу добијемо одговор ко је уопште задужен за одржавање Старог гробља. Сви наши покушаји, међутим, били су безуспешни. Једино се главни градски архитекта Јован Мандић одазвао позиву „Политике” да нешто каже:

– Требало би да комунална предузећа воде бригу, али не знам зашто се не предузимају озбиљније и конкретније мере на уређењу и сређивању. Знам да је у току израда велике капије, која треба да се постави на главном улазу у Старо гробље. Нажалост, знам и да та капија ништа неће решити, неопходно је много више правих и конкретних акција – прокоментарисао је Мандић.

Када смо објаснили шта смо затекли и фотографисали на Старом гробљу, Мандић нам је рекао:

– Ништа ме не изненађује... Жалимо се да нам се уништавају гробља на Косову и Метохији, а сами не водимо рачуна о својим.