Пречицом до чистијег ваздуха

Добра вест је да је Агенција за заштиту животне средине (АЗЖС) нашла начин да реши проблем квалитета ваздуха. Лоша вест је да је до тога дошла пречицом – ублажавајући критеријуме за оцену његовог квалитета.

Да је сада „прихватљив” ваздух који би према ранијим параметрима био „загађен”, откриле су невладина организација Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) и Београдска отворена школа (БОШ). Иако је ова вест подигла прашину у делу јавности, из aгенције нема одговора на питање зашто је то урађено.

Мирјана Јовановић из БОШ-а упозорава да су и пре ове изненадне промене домаћи критеријуми за оцену квалитета ваздуха били нижи од оних које користи Европска агенција за заштиту животне средине, а чији је сарадник и Србија.

Није промењена категорија ваздуха, али су измењени критеријуми који се налазе на сајту агенције у односу на оне који су коришћени у извештају за заштиту животне средине објављеном у септембру ове године – појашњава Мирјана Јовановић.

Наша саговорница сматра да се овај потез агенције налази у „сивој зони” и подсећа да је грађанима Уставом загарантовано благовремено и потпуно обавештавање о стању у животној средини.

– Реч је о манипулацији, јер је загађен ваздух један од наших водећих проблема. То што не улажемо у његово решење не значи да нас он не кошта. Кошта нас и то скуп – процене су да годишње у Србији од последица лошег ваздуха умре око 6.000 људи. Такође, треба имати на уму да је то трошак који оптерећује и наш здравствени систем јер држава кроз трошкове болничког лечење плаћа цену загађеног ваздуха – додаје наша саговорница.

Промена критеријума за оцену квалитета ваздуха није једина којој је прибегла агенција задужена за бригу о животној средини. Иако је у првобитном извештају наведено да Београд није доставио резултате аутоматског мониторинга из локалне мреже града и поред више захтева, у новој верзији старог извештаја та констатација је ишчезла. Због чега, такође је питање на које агенција „Политици” није одговорила.

Поменути извештај показао је да је прошле године ваздух у престоници, Новом Саду, Нишу, Бору, Ужицу, Косјерићу, Смедереву и Панчеву био прекомерно загађен због високе концентрације ПМ 10 и ПМ 2,5 честица.

Решења овог проблема Србију, према процени Фискалног савета, кошта 2,4 милијарде евра. Највише се очекује од ЕПС-а, који као неславни првак у дисциплини загађења животне средине, треба да уложи око 650 милиона евра. Иако је ЕПС од 2003. до 2016. у заштиту животне средине инвестирао 322 милиона евра, што је више него било које друго предузеће, то ипак није довољно да би се проблем потпуно решио. Следећи на листи окривљених су градске топлане и то оне које користе угаљ и мазут, па би морали да пређу на природни гас или биомасу, као и да прошире своје топловодне мреже.

Еко-активисти истичу и да је добар део решења у прикључењу домаћинства на градске топлане. То би, саветује Фискални савет, имало успеха уколико се измени систем наплате – уместо неправичног обрачуна по квадратури стана, износ на рачуну требало би да се одређује по утрошку. На путу ка чистијем ваздуху и без фризираних информација, очекује нас и завршетак гасификације, забрана увоза аутомобила с ознаком мотора „евро три”, замена застарелих аутобуса у јавном превозу оним еколошким…