Prečicom do čistijeg vazduha

Dobra vest je da je Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS) našla način da reši problem kvaliteta vazduha. Loša vest je da je do toga došla prečicom – ublažavajući kriterijume za ocenu njegovog kvaliteta.

Da je sada „prihvatljiv” vazduh koji bi prema ranijim parametrima bio „zagađen”, otkrile su nevladina organizacija Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ). Iako je ova vest podigla prašinu u delu javnosti, iz agencije nema odgovora na pitanje zašto je to urađeno.

Mirjana Jovanović iz BOŠ-a upozorava da su i pre ove iznenadne promene domaći kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha bili niži od onih koje koristi Evropska agencija za zaštitu životne sredine, a čiji je saradnik i Srbija.

Nije promenjena kategorija vazduha, ali su izmenjeni kriterijumi koji se nalaze na sajtu agencije u odnosu na one koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine – pojašnjava Mirjana Jovanović.

Naša sagovornica smatra da se ovaj potez agencije nalazi u „sivoj zoni” i podseća da je građanima Ustavom zagarantovano blagovremeno i potpuno obaveštavanje o stanju u životnoj sredini.

– Reč je o manipulaciji, jer je zagađen vazduh jedan od naših vodećih problema. To što ne ulažemo u njegovo rešenje ne znači da nas on ne košta. Košta nas i to skup – procene su da godišnje u Srbiji od posledica lošeg vazduha umre oko 6.000 ljudi. Takođe, treba imati na umu da je to trošak koji opterećuje i naš zdravstveni sistem jer država kroz troškove bolničkog lečenje plaća cenu zagađenog vazduha – dodaje naša sagovornica.

Promena kriterijuma za ocenu kvaliteta vazduha nije jedina kojoj je pribegla agencija zadužena za brigu o životnoj sredini. Iako je u prvobitnom izveštaju navedeno da Beograd nije dostavio rezultate automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada i pored više zahteva, u novoj verziji starog izveštaja ta konstatacija je iščezla. Zbog čega, takođe je pitanje na koje agencija „Politici” nije odgovorila.

Pomenuti izveštaj pokazao je da je prošle godine vazduh u prestonici, Novom Sadu, Nišu, Boru, Užicu, Kosjeriću, Smederevu i Pančevu bio prekomerno zagađen zbog visoke koncentracije PM 10 i PM 2,5 čestica.

Rešenja ovog problema Srbiju, prema proceni Fiskalnog saveta, košta 2,4 milijarde evra. Najviše se očekuje od EPS-a, koji kao neslavni prvak u disciplini zagađenja životne sredine, treba da uloži oko 650 miliona evra. Iako je EPS od 2003. do 2016. u zaštitu životne sredine investirao 322 miliona evra, što je više nego bilo koje drugo preduzeće, to ipak nije dovoljno da bi se problem potpuno rešio. Sledeći na listi okrivljenih su gradske toplane i to one koje koriste ugalj i mazut, pa bi morali da pređu na prirodni gas ili biomasu, kao i da prošire svoje toplovodne mreže.

Eko-aktivisti ističu i da je dobar deo rešenja u priključenju domaćinstva na gradske toplane. To bi, savetuje Fiskalni savet, imalo uspeha ukoliko se izmeni sistem naplate – umesto nepravičnog obračuna po kvadraturi stana, iznos na računu trebalo bi da se određuje po utrošku. Na putu ka čistijem vazduhu i bez friziranih informacija, očekuje nas i završetak gasifikacije, zabrana uvoza automobila s oznakom motora „evro tri”, zamena zastarelih autobusa u javnom prevozu onim ekološkim…