Откуд то?

Ако Црна Гора призна Косово, Србија ће можда повући свог амбасадора из Подгорице. 

„И то је све”, рекао је јуче специјални представник Европске уније на Косову Петер Фејт. 

„Неће бити крупних последица”, уверава Фејт Црногорце и даје им алиби: „Можда не би био пријатељски акт према Београду, али би допринело стабилности у региону”. А онда, чисто да се зна да није дошао да разговара са себи равнима, упозорава да они очекују да се то деси „што пре”, чак „веома брзо”.

Ма, знам, али оно што сам прво помислила рећи ћу, ипак, тек на крају. Да се не одмакнемо од суштине. 

Дакле, ако је истина оно што нас убеђују, да је Косово безнадежно изгубљено од оног момента када су га признале највеће западне силе, што би се неко, а поготово те силе, трудио да за признање Косова придобије тамо неку Црну Гору?

Косово су признале 43 од 192 државе у свету. Неке државе су то урадиле тек после застрашујућег притиска Запада. И сада је дошло дотле да мора да се притиска и Црна Гора. И то „што пре” и „врло брзо”. Шта вам то говори?

Фејт каже и да „неће бити крупних последица” и да ће Србија можда повући свог амбасадора. Изгледа да мисли да можда и неће.

Па чак и да је повлачење амбасадора заиста све што Србија може да уради, зашто Фејт сматра да Србија можда неће урадити ни то?

Да ли Фејт каже да Србија неће урадити све што може? И зашто би то било ко, па и Фејт, мислио?

„Једва чекамо да нас Црна Гора и Македонија званично признају и прихвате”, поручују јуче и албански политичари из Приштине. Косово и Црна Гора, кажу, имају заједничку прошлост на коју, изгледа, рачунају. А рачунају и на Мила Ђукановића. Он и Хашим Тачи већ су, поручује Приштина, успоставили контакт.

Нешто заједничке прошлости, ако тако може да се каже, имају, додуше, и Србија и Црна Гора. Али на ту прошлост, чини се, за разлику од Приштине, у Београду мало ко више рачуна.

Хајде, питајте првога до себе да ли мисли да ће Црна Гора признати Косово? Питате се откуд то? Немојте још. Пре тога окрените се, па питајте поново тог истог да ли мисли да је Косово изгубљено? Е сад се питајте откуд то?

И на крају да кажем оно што ми је прво било на језику кад сам само помислила да би Црногорци могли да признају Косово.

Нека их, нека им је просто.

Јесам ли то прво помислила? Не, наравно да нисам.

Прво сам помислила све оно што било ко помисли само онда кад те рођени брат уједе за срце. Зато сам сачекала пре него што сам изговорила.