Краљевачки рецепт за ухлебљење

Погађају ме туђе невоље. Ошамућен сам чињеницом да за лек једном детету треба прикупити преко два милиона евра, и то у кратком року. Дирнуо ме „Драматично лош положај младих песника у Србији” (Бране Kарталовић, 16. новембра). Талентовани а без посла, гладни. Јер, од стихова се не живи. А морају да их нижу, јер они сами излазе из њих. Како им помоћи?

Краљевачки рецепт је спас. Народна библиотека „Стефан Првовенчани” деценијама ухлебљава све оне који се сматрају писцима. Ту су били Горан Петровић и Драган Хамовић, док нису отишли у престоницу. Сада су ту Дејан Алексић, Живорад Недељковић, Гордана Тимотијевић, Милош Милишић, Верослав Стефановић и Милоје Радовић (док се нису пензионисали) и још неки чија имена нисам упамтио. Нису сви они из Краљева, нити имају формалну (а неки никакву) квалификацију за рад у библиотеци. Једноставно, друштвена средина их је прихватила оценивши да ће тако имати више користи. Можда би неки од тих талентованих и незбринутих песника из текста на који се позивам требало да се јаве Народној библиотеци у Краљеву. Можда у њој има још воље и места за такве.

Краљево је оријентир и за друге средине, и мање а нарочито веће и економски снажније од Краљева. Ако бисмо тако поступали, остварили бисмо истовремено бар два циља: појединци би се обезбедили материјално, а средина обогатила духовно.
Радомир Јовановић, проф. у пензији,
Жича