Kraljevački recept za uhlebljenje

Pogađaju me tuđe nevolje. Ošamućen sam činjenicom da za lek jednom detetu treba prikupiti preko dva miliona evra, i to u kratkom roku. Dirnuo me „Dramatično loš položaj mladih pesnika u Srbiji” (Brane Kartalović, 16. novembra). Talentovani a bez posla, gladni. Jer, od stihova se ne živi. A moraju da ih nižu, jer oni sami izlaze iz njih. Kako im pomoći?

Kraljevački recept je spas. Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” decenijama uhlebljava sve one koji se smatraju piscima. Tu su bili Goran Petrović i Dragan Hamović, dok nisu otišli u prestonicu. Sada su tu Dejan Aleksić, Živorad Nedeljković, Gordana Timotijević, Miloš Milišić, Veroslav Stefanović i Miloje Radović (dok se nisu penzionisali) i još neki čija imena nisam upamtio. Nisu svi oni iz Kraljeva, niti imaju formalnu (a neki nikakvu) kvalifikaciju za rad u biblioteci. Jednostavno, društvena sredina ih je prihvatila ocenivši da će tako imati više koristi. Možda bi neki od tih talentovanih i nezbrinutih pesnika iz teksta na koji se pozivam trebalo da se jave Narodnoj biblioteci u Kraljevu. Možda u njoj ima još volje i mesta za takve.

Kraljevo je orijentir i za druge sredine, i manje a naročito veće i ekonomski snažnije od Kraljeva. Ako bismo tako postupali, ostvarili bismo istovremeno bar dva cilja: pojedinci bi se obezbedili materijalno, a sredina obogatila duhovno.
Radomir Jovanović, prof. u penziji,
Žiča