Нови судар Турске и ЕУ у Медитерану

Истанбул – Воз који је пре двадесет година кренуо из Анкаре ка Бриселу још је далеко од одредишта пошто се крајем прошле седмице суочио са новим рампама. Брисел и Анкара су се сада сударили због једностраних активности Турске у источном Медитерану, где насупрот међународном поморском праву трага за нафтом и гасом у водама које припадају Републици Кипар и Грчкој.

ЕУ је саопштила да је одлучила да уведе додатне санкције компанијама и  запосленима који су директно ангажовани у истраживањима у источном Средоземљу. На тој листи до сада су била два лица која су учествовала у спорним радовима.

„Ми одбацујемо одлуку Европског савета јер су оптужбе против турске неосноване и противправне. Такав приступ Брисела је далеко од европских визија... Нема  Европе без Турске која је незаобилазна земља”, истиче званични представник  владајуће Партији правде и развоја (АКП) Омер Челик. У  Анкари позивају  ЕУ да се у спору у Медитерану понаша као „поштен посредник”, да не подлеже притисцима који стижу из Атине, Никозије и Париза.

У декларацији која је усвојена на заседању Европског савета на адресу Анкаре су изречене тешке речи. Осуђене су њене „једностране активности и провокације” у водама источног Медитерана и на Кипру. У том документу се наглашава да је у Турској „ескалирала  реторика против ЕУ”, преносе истанбулски медији. Договорено је да се утврди додатна листа лица против којих ће се увести санкције  „због недозвољених подводних активности у Средоземљу”.

Поједини чланови ЕУ – пре свега Грчка и Француска – тражили су оштрије економске санкције као и ембарго на продају оружја које Анкара углавном купује од Италије и Шпаније. Како тврде истанбулски медији то је изостало пре свега захваљујући разложном ставу канцеларке  Ангеле Меркел (уз подршку Италије и Шпаније), која не жели да изазива председника Тајипа Ердогана, чија земља је незаобилазан фактор у решавању мигрантске кризе. Поготово што он већ дуже време прети да ће подићи рампе на западним границама и отворити врата избеглицама којих у Турској сада има више од три милиона и 500.000.

Односи ЕУ – Турска биће поново на дневном реду самита уније који треба да се одржи у марту идуће године. Шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ је задужен да прати даљи развој у региону и ради на припремама међународне конференције о источном Медитерану како би се за преговорачким столом постигао компромис о разграничењу у водама  између Турске, Грчке и Републике Кипар. Та иницијатива није нова, прихвата је и Анкара, али инсистира да у њеном раду учествује и „Турска република северни Кипар”, „држава” коју је досад признала само Турска.

„ЕУ никада није поступала поштено према Турској, никада није испунила своја обећања. Али, ми још нисмо изгубили стрпљење”, каже председник Тајип Ердоган. У Анкари изнова наглашавају да унија треба да буде фер посредник и да не сме да подлеже притисцима Атине и Никозије, да не подржава грчке „максималистичке захтеве” приликом разграничења економских зона у Средоземљу.

Турска је постала кандидат за улазак у ЕУ крајем прошлог века, док је приступне преговоре почела у октобру 2005. године, истог дана када и Хрватска. Анкара је досад завршила преговоре само у једној области и још је на самом почетку, док је Загреб већ седам година члан уније.

Турска подржава идеју да се спор са Грчком решава за преговарачким столом, али не показује спремност на било какве уступке. „Ми ћемо одлучно бранити своје интересе и интересе кипарских Турака по сваку цену. Ту неће бити компромиса”, истичу у Анкари.

Спор између суседа заоштрио се  када су у водама источног Медитерана пре петнаест година откривена огромна налазишта нафте и гаса. Као земља која има најдужу обалу у региону, она се залаже за поновно разграничење у Егеју и Средоземљу.