Novi sudar Turske i EU u Mediteranu

Istanbul – Voz koji je pre dvadeset godina krenuo iz Ankare ka Briselu još je daleko od odredišta pošto se krajem prošle sedmice suočio sa novim rampama. Brisel i Ankara su se sada sudarili zbog jednostranih aktivnosti Turske u istočnom Mediteranu, gde nasuprot međunarodnom pomorskom pravu traga za naftom i gasom u vodama koje pripadaju Republici Kipar i Grčkoj.

EU je saopštila da je odlučila da uvede dodatne sankcije kompanijama i  zaposlenima koji su direktno angažovani u istraživanjima u istočnom Sredozemlju. Na toj listi do sada su bila dva lica koja su učestvovala u spornim radovima.

„Mi odbacujemo odluku Evropskog saveta jer su optužbe protiv turske neosnovane i protivpravne. Takav pristup Brisela je daleko od evropskih vizija... Nema  Evrope bez Turske koja je nezaobilazna zemlja”, ističe zvanični predstavnik  vladajuće Partiji pravde i razvoja (AKP) Omer Čelik. U  Ankari pozivaju  EU da se u sporu u Mediteranu ponaša kao „pošten posrednik”, da ne podleže pritiscima koji stižu iz Atine, Nikozije i Pariza.

U deklaraciji koja je usvojena na zasedanju Evropskog saveta na adresu Ankare su izrečene teške reči. Osuđene su njene „jednostrane aktivnosti i provokacije” u vodama istočnog Mediterana i na Kipru. U tom dokumentu se naglašava da je u Turskoj „eskalirala  retorika protiv EU”, prenose istanbulski mediji. Dogovoreno je da se utvrdi dodatna lista lica protiv kojih će se uvesti sankcije  „zbog nedozvoljenih podvodnih aktivnosti u Sredozemlju”.

Pojedini članovi EU – pre svega Grčka i Francuska – tražili su oštrije ekonomske sankcije kao i embargo na prodaju oružja koje Ankara uglavnom kupuje od Italije i Španije. Kako tvrde istanbulski mediji to je izostalo pre svega zahvaljujući razložnom stavu kancelarke  Angele Merkel (uz podršku Italije i Španije), koja ne želi da izaziva predsednika Tajipa Erdogana, čija zemlja je nezaobilazan faktor u rešavanju migrantske krize. Pogotovo što on već duže vreme preti da će podići rampe na zapadnim granicama i otvoriti vrata izbeglicama kojih u Turskoj sada ima više od tri miliona i 500.000.

Odnosi EU – Turska biće ponovo na dnevnom redu samita unije koji treba da se održi u martu iduće godine. Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je zadužen da prati dalji razvoj u regionu i radi na pripremama međunarodne konferencije o istočnom Mediteranu kako bi se za pregovoračkim stolom postigao kompromis o razgraničenju u vodama  između Turske, Grčke i Republike Kipar. Ta inicijativa nije nova, prihvata je i Ankara, ali insistira da u njenom radu učestvuje i „Turska republika severni Kipar”, „država” koju je dosad priznala samo Turska.

„EU nikada nije postupala pošteno prema Turskoj, nikada nije ispunila svoja obećanja. Ali, mi još nismo izgubili strpljenje”, kaže predsednik Tajip Erdogan. U Ankari iznova naglašavaju da unija treba da bude fer posrednik i da ne sme da podleže pritiscima Atine i Nikozije, da ne podržava grčke „maksimalističke zahteve” prilikom razgraničenja ekonomskih zona u Sredozemlju.

Turska je postala kandidat za ulazak u EU krajem prošlog veka, dok je pristupne pregovore počela u oktobru 2005. godine, istog dana kada i Hrvatska. Ankara je dosad završila pregovore samo u jednoj oblasti i još je na samom početku, dok je Zagreb već sedam godina član unije.

Turska podržava ideju da se spor sa Grčkom rešava za pregovaračkim stolom, ali ne pokazuje spremnost na bilo kakve ustupke. „Mi ćemo odlučno braniti svoje interese i interese kiparskih Turaka po svaku cenu. Tu neće biti kompromisa”, ističu u Ankari.

Spor između suseda zaoštrio se  kada su u vodama istočnog Mediterana pre petnaest godina otkrivena ogromna nalazišta nafte i gasa. Kao zemlja koja ima najdužu obalu u regionu, ona se zalaže za ponovno razgraničenje u Egeju i Sredozemlju.