Поздрав из Норвешке

Норвешка има 5,2 милиона становника и најређе је насељена држава Европе. Са суровом климом и природом, подручјима на којима успева само тврди црни гранит из којег се пробија отпорно дрвеће, земља економски и социјално врло успешно функционише. Како је то могуће?

Једноставно, тако што максимално користи своје предности. Најпре менталитет. Људи су се вековима задовољавали скромним природним ресурсима, потпуно срасли с природом и њеним сиромашним даровима. Од мора у којем се сударају топла атлантска и ледена северна струја добијали су за исхрану лососе, бакаларе и морске плодове. Дрво је основна сировина за изградњу кућа у којима живе Норвежани. Толико су били сиромашни да су их освајачи – богати и моћни Данци напустили после три века господарења као непоправљиво бескорисне, а економски моћни Швеђани, после скоро века владања, 1905, пошто им владање Норвешком није ништа доносило. Остали су сами и, на молбу данском двору, добили су за владара брата данског краља, чија је династија и краљ Харалд Пети и сада на челу Краљевине Норвешке.

А онда се десило чудо. Уз уговор с америчким нафтним компанијама, на први поглед неповољан (јер је странцима гарантовао 40 одсто пронађеног богатства), почетком седамдесетих година прошлог века бушењем у суровим поларним условима пронађене су на великој дубини пребогате наслаге нафте и природног гаса. Само 60 одсто исцрпљених количина основа су убрзаног економског, социјалног и инфраструктурног развоја ове земље. Како? Захваљујући домаћинском трошењу за градњу савремених путева од југа до крајњег севера, изградњи постројења нужних за своје потребе и производњи за извоз, домаћинским располагањем средствима од нафте која се улажу у инвестициони фонд нарастао на 800 милијарди евра, без расипања. Норвешка је данас шеста најбогатија држава по БДП-у по глави становника, с највишим индексом хуманог развоја и, по истраживању УН, од 156 земаља, друга у свету кад је реч о људској срећи, која се мери трајањем живота, здрављем, слободом и социјалном подршком. Има највећи број електричних аутомобила, а од 2025. забраниће коришћење возила на нафту и бензин. ЕУ такву забрану планира за 2030. Норвешка штити своју природу зарад здравља становника. Треба видети зимзелено дрвеће које расте из танког слоја земље на каменој основи, као чудо природе. Уз обалу дугу 51.600 миља и у фјордовима развили су одгајалишта лососа, па су, уз Јапан, главни испоручиоци овог меса на светском тржишту.

Контроверзна је политичка историја Норвешке после ослобађања од Данске и Шведске. Тада неразвијеној, без политичке културе и традиције, по концепту живота својеврстан узор била јој је Немачка. Толико да је постала савезник и испостава Хитлерове Немачке на северу Европе. Ту се истакао Видкун Квислинг, који је, од службеника у норвешкој амбасади у Москви, постао страствени антикомуниста. Од 1931. до 1933. био је министар одбране, а касније пета колона при Хитлеровом освајању Норвешке 1940. године и немачки сарадник у нацификацији ове земље. У мају 1940. Норвешка је капитулирала, а он се прогласио премијером, кога су Немци признали тек 1942. Од тада је као немачки слуга владао све до 1945, спроводећи Хитлерове директиве, уводећи нацистичке принципе владавине и прогон Јевреја. По завршетку рата је ухапшен и норвешки суд га је осудио на смрт стрељањем 24. октобра 1945. Тада је уведен термин „квислинг” за политичке марионете које у једној земљи служе њеним окупаторима. У Норвешкој је током рата боравило 400.000 немачких војника са ратном машинеријом. То је надахњивало поједине норвешке интелектуалце. Нобеловац, књижевник Кнут Хамсун, на пример, затражио је пријем код Хитлера и поклонио му своју Нобелову диплому, уз молбу да сачува норвешку омладину од ратних страдања. Ту срамну страницу историје заљубљеници у германство правдају малим бројем норвешких жртава у Другом светском рату (10.262). Ова земља је од тада доживела не само економски, него и значајан демократски развој, у којем су грађанин и његова права у средишту пажње сваке владе.

Зашто је Норвешка важна за Србију? Норвешки сељаци су тајно кроз жице помагали преживљавање 4.200, углавном српских, интернираца у 20 фашистичких концлогора, на принудном раду изградње путева на северу ове земље, који су масовно умирали од хладноће, глади и болештина. Њих око 3.000 оставило је кости у Норвешкој. Без помоћи норвешких грађана тешко да би ико преживео. Зато је у центру Осла, у чувеном Вигеланд парку (по великом вајару Вигеланду), подигнут величанствени споменик на којем, на норвешком и српском језику, пише: више од 3.000 југословенских партизана дали су своје животе у Норвешкој у борби за слободу и независност. А током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године норвешки пилоти одбили су да учествују у тим операцијама, иако је ова земља чланица НАТО-а. Норвешка већ деценијама великодушно помаже Србију у опремању болница, испорукама хуманитарне помоћи и средстава и на друге начине. Од 2000. до 2017. доделила је Србији бесповратну помоћ од око 250 милиона евра за јачање конкурентности, реформу јавне управе и владавину права и енергетску ефикасност. У 2018. доделила је 4,5 милиона евра за 91 програм локалних самоуправа. У 2020. Србији је доделила пет милиона евра за борбу против вируса корона. Кроз пројекат помоћи земљама западног Балкана „Норвешка за вас” наменила је Србији 510.000 евра за мала и средња предузећа у производњи хране, пољопривреди, металургији и туризму.

Зато је невероватно да Србија нема именованог амбасадора у овој земљи, од које много можемо и треба да научимо.