Земљотреси као домине

СЕИЗМОЛОГИЈА
Пустошни земљотрес у Индијском океану који је 2004. године покренуо разорни водени талас – цунами, усмртивши више од 225.000 људи, изазвао је подрхтавање тла широм земљиног шара.

И скорашње разарање у Кини (покрајина Сечуан) се, нема сумње, раширило надалеко унаоколо, иако подаци још нису помно проучени.

Да ли је то било својеврсно рушење домина у природи?

Најновије научно проучавање наговешћује да необуздани пир природе уобичајено, попут звучног одјека, покрене низ мањих потреса, чак на супротним странама планете и у областима које нису томе предодређене.

Трусови се сврставају у најразорније природне удесе на Земљи: поменути индијски, јачине у жаришту 9,3 степенаМеркалијеве лествице, ослободио је енергију од милијарду и 300 милиона тона експлозива тринитротолуола (ТНТ). А то је једнако снази 100.000 атомских бомби бачених на Хирошиму, што га је уврстило на друго место у досадашњим мерењима.

И учинак таквих подземних померања се осети и надалеко и нашироко: недавни са епицентром у Сечуану, магнитуде 7,9 степени, продрмао је зграде у готово 2.000 километара удаљеном мегалополису Шангају.

Научници дуго нису претпостављали да велики потреси узрокују низ мањих на удаљеним местима (накнадно подрхтавање у истом жаришту је нешто друго). Тек 1992. запазили су да је калифорнијски потрес (јачина 7,3 степена) покренуо мноштво слабијих у Националном парку Јелоустон.

Иако је то указивало на везу једног јаког и неколико слабијих у близини, домет таквог дрмусања остао је загонетка. Настављајући да рашчлањују појаву, истраживачи су изучили 15 потреса магнитуде седам степени и веће који су су догодили од 1990. године, укључујући индијски и турски (Измир 1999. са 15.000 погинулих и пола милиона остављених без крова).

Проучавајући подземну тутњаву пет сати пре и исто толико после најјачег удара – на основу мерења 500 станица широм света – открили су да је 12 створило површинске таласе који су се преобратили у подрхтавање унаоколо планете. Земљотрес у Индијском океану, на пример, покренуо је мање чак на Аљасци, у Калифорнији и Еквадору.

Сваких пет минута на земљи се забалежи 600 скромнијих сеизмичких догађаја, после једног снажног тај број се, у просеку, удвостручио! Индијски је изазвао, отприлике. 2.400 више од уобичајених.

Занимљиво је да површински валови најчешће узрокују трусове магнитуде четири степена и слабије.

Дотични таласи појављују се у два вида: кружни (Рејлијеви)ипопречни (Лавеови) правећи додатну збрку у меканим слојевима. Сваки пролазак, наиме, може да промени ток воде у раседима умножавајући број канала за отицање, што узрокује да они клизе. Уједно појачавају или ослабљују напрезање између самих раседа, због чега настају прерано пуцање или смицање.

После сечуанског разарања сеизмолози у САД су размотрили податке из више од 300 мерних станица који нису обелоданили повећан број подрхтавања.

А да ли су снажни земљотреси у стању да окину друге јаке потресе?

По свему судећи, одговор је одричан, наглашава сеизмолог Арон Веласко са Универзитета Тексас (САД). Али неопходно је проучити сва кретања и померања, да би се потпуно разумело да ли их изазивају или не. „Домино учинак” је потанко размотран ових дана у чланку објављеном у часопису „Геонауке”, који излази под окриљем чувене „Природе” (Nature).

Само су неупућени и необавештени изненађени земљотресима, једном од највећих коби човечанства. Земља се тресе од самог постанка, готово четири и по милијарде година. У том дугом раздобљу очврснула је само пола одсто. Под танком покорицом која је опасује, остала је, углавном, житка и усијана маса која се непрестано помера.

Дакле, нема никаквих изгледа да дочекамо да се наша планета смири. Сеизмички уређаји забележе и до 100.000 мањих и већих подрхтавања тла. Чак 300 подрхтавања на сат, мало ли је!