Zemljotresi kao domine

SEIZMOLOGIJA
Pustošni zemljotres u Indijskom okeanu koji je 2004. godine pokrenuo razorni vodeni talas – cunami, usmrtivši više od 225.000 ljudi, izazvao je podrhtavanje tla širom zemljinog šara.

I skorašnje razaranje u Kini (pokrajina Sečuan) se, nema sumnje, raširilo nadaleko unaokolo, iako podaci još nisu pomno proučeni.

Da li je to bilo svojevrsno rušenje domina u prirodi?

Najnovije naučno proučavanje nagovešćuje da neobuzdani pir prirode uobičajeno, poput zvučnog odjeka, pokrene niz manjih potresa, čak na suprotnim stranama planete i u oblastima koje nisu tome predodređene.

Trusovi se svrstavaju u najrazornije prirodne udese na Zemlji: pomenuti indijski, jačine u žarištu 9,3 stepenaMerkalijeve lestvice, oslobodio je energiju od milijardu i 300 miliona tona eksploziva trinitrotoluola (TNT). A to je jednako snazi 100.000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu, što ga je uvrstilo na drugo mesto u dosadašnjim merenjima.

I učinak takvih podzemnih pomeranja se oseti i nadaleko i naširoko: nedavni sa epicentrom u Sečuanu, magnitude 7,9 stepeni, prodrmao je zgrade u gotovo 2.000 kilometara udaljenom megalopolisu Šangaju.

Naučnici dugo nisu pretpostavljali da veliki potresi uzrokuju niz manjih na udaljenim mestima (naknadno podrhtavanje u istom žarištu je nešto drugo). Tek 1992. zapazili su da je kalifornijski potres (jačina 7,3 stepena) pokrenuo mnoštvo slabijih u Nacionalnom parku Jelouston.

Iako je to ukazivalo na vezu jednog jakog i nekoliko slabijih u blizini, domet takvog drmusanja ostao je zagonetka. Nastavljajući da raščlanjuju pojavu, istraživači su izučili 15 potresa magnitude sedam stepeni i veće koji su su dogodili od 1990. godine, uključujući indijski i turski (Izmir 1999. sa 15.000 poginulih i pola miliona ostavljenih bez krova).

Proučavajući podzemnu tutnjavu pet sati pre i isto toliko posle najjačeg udara – na osnovu merenja 500 stanica širom sveta – otkrili su da je 12 stvorilo površinske talase koji su se preobratili u podrhtavanje unaokolo planete. Zemljotres u Indijskom okeanu, na primer, pokrenuo je manje čak na Aljasci, u Kaliforniji i Ekvadoru.

Svakih pet minuta na zemlji se zabaleži 600 skromnijih seizmičkih događaja, posle jednog snažnog taj broj se, u proseku, udvostručio! Indijski je izazvao, otprilike. 2.400 više od uobičajenih.

Zanimljivo je da površinski valovi najčešće uzrokuju trusove magnitude četiri stepena i slabije.

Dotični talasi pojavljuju se u dva vida: kružni (Rejlijevi)ipoprečni (Laveovi) praveći dodatnu zbrku u mekanim slojevima. Svaki prolazak, naime, može da promeni tok vode u rasedima umnožavajući broj kanala za oticanje, što uzrokuje da oni klize. Ujedno pojačavaju ili oslabljuju naprezanje između samih raseda, zbog čega nastaju prerano pucanje ili smicanje.

Posle sečuanskog razaranja seizmolozi u SAD su razmotrili podatke iz više od 300 mernih stanica koji nisu obelodanili povećan broj podrhtavanja.

A da li su snažni zemljotresi u stanju da okinu druge jake potrese?

Po svemu sudeći, odgovor je odričan, naglašava seizmolog Aron Velasko sa Univerziteta Teksas (SAD). Ali neophodno je proučiti sva kretanja i pomeranja, da bi se potpuno razumelo da li ih izazivaju ili ne. „Domino učinak” je potanko razmotran ovih dana u članku objavljenom u časopisu „Geonauke”, koji izlazi pod okriljem čuvene „Prirode” (Nature).

Samo su neupućeni i neobavešteni iznenađeni zemljotresima, jednom od najvećih kobi čovečanstva. Zemlja se trese od samog postanka, gotovo četiri i po milijarde godina. U tom dugom razdoblju očvrsnula je samo pola odsto. Pod tankom pokoricom koja je opasuje, ostala je, uglavnom, žitka i usijana masa koja se neprestano pomera.

Dakle, nema nikakvih izgleda da dočekamo da se naša planeta smiri. Seizmički uređaji zabeleže i do 100.000 manjih i većih podrhtavanja tla. Čak 300 podrhtavanja na sat, malo li je!