Зашто се Техеран обрадовао победи Бајдена

Победи Џозефа Бајдена се мало ко обрадовао као Техеран, јер ће коначно видети леђа изразито произраелском и антииранском шефу Беле куће који је тешким санкцијама сломио иранску економију. Председник Хасан Рохани рекао је ових дана да уопште не сумња да ће следећа америчка администрација укинути санкције и вратити се у споразум о нуклеарном наоружању, а да ће након сат времена то учинити и Иран. Дан раније је врховни вођа Али Хамнеи такође подржао брзо враћање Ирана преузетим обавезама из споразума уколико би то значило брзи крај санкција.

Повратак САД у споразум, који се рачунао у пет највећих спољнополитичких успеха Барака Обаме (и Бајдена као потпредседника) наизглед не би требало да представља проблем. Будућа администрација је то већ најавила, што је обрадовало остале потписнице. Међутим, због низа околности тај споразум је на врло климавим ногама. Коментатори кажу да на Блиском истоку постоји страх да ће Трамп у последњима данима власти предузети нове акције против Ирана или његових савезника како би смањио шансе за повратак Техерана за преговарачки сто. Прошлог месеца је наводно питао саветнике какве су могућности напада на иранска нуклеарна постројења, али су га они одговорили од војне акције.

Иран се 2015. усагласио са пет сталних чланица СБ УН (Кина, Француска, Русија, УК И САД), Немачком и ЕУ да ће обуставити нуклеарни програм ако му се укину санкције. Трамп је међутим 2017. једнострано повукао САД и поново увео жестоке казнене мере у оквиру „кампање максималног притиска”. Вашингтон жели нове преговоре, да се Иран одрекне и балистичког програма и да ускрати подршку милитантним групама у региону. Нове санкције су гурнуле економију Ирана у велику рецесију, али Техеран није доведен за преговарачи сто нити је смањено његово мешање у Ираку, Сирији и Либану, а појачана је напетост у иначе нестабилном региону. Годину дана после Трамповог потеза, Техеран је почео да напушта кључне обавезе из споразума и сада су залихе обогаћеног уранијума 12 пута веће него пре повлачења САД.

Бајден није откривао детаље своје будуће стратегије према Ирану. Рекао је да би иранска атомска бомба створила велики притисак на Саудијску Арабију, Турску, Египат и остале да се нуклеарно наоружају. Најавио је да ће са савезницима и партнерима започети преговоре и иницирати нове споразуме. Поменуо је да ће се бавити и иранским програмом балистичких ракета, који је предмет посебних санкција САД и УН.

Рохани је ове седмице јасно ставио до знања да неће преговарати о балистичким ракетама и регионалним утицајима. Казао је да Бајден треба само да потпише папир и „све ће бити као пре, без потребе да се преговара”. „Американци су покушавали месецима да ракетни програм додају у причу о нуклеарном, али тај предлог је одбијен. Господин Бајден добро зна то”, казао је Рохани.

Друге земље остале су у споразуму, признајући да је мањкав и критикујући потезе Ирана, али су процениле да је он најбољи алат да се спречи регионална трка у наоружању. Оне су у среду одржале видео-састанак као припрему за предстојеће разговоре шефова дипломатија. Представник Ирана је на састанку навео да они поштују дела, а не речи и да ће се вратити преузетим обавезама чим се САД врате на стање од јануара 2017, пренела је Ал Џазира.

Тензије на Блиском истоку додатно је појачало убиство водећег иранског научника за нуклеарни програм Мохсена Фахризадеха почетком децембра, за које је Иран оптужио Израел. Парламент Ирана је након тога усвојио закон који предвиђа проширење нуклеарног програма и прекид инспекција Међународне агенције за атомску енергију. Недавно је најављена инсталација напредних центрифуга у главном постројењу за обогаћивање уранијума у Натанцу. Француска, Немачка и УК оценили су да је то веома забрињавајуће и у супротности са споразумом.

Рохани је у понедељак први пут за убиство научника директно оптужио Израел, рекавши да је покретање нестабилности и рата у последњим данима Трампове администрације била главна намера „ционистичког режима”. Најавио је освету и поручио да његова земља неће дозволити да избије нестабилност у региону. Два дана касније је рекао да је срећан што Трамп напушта Белу кућу, описавши га као „терористу који не поштује закон”, али је додао да није превише радостан ни због доласка Бајдена.

Званични Техеран поред укидања санкција тражи и надокнаду економске штете настале после повлачења САД из нуклеарног споразума. Мало је вероватно да ће амерички конгрес то подржати, а и само укидање санкција ће тешко ићи јер нису све наметнуте због атомског оружја, него и због кршења људских права. Роханију је у интересу да договор постигне пре јунских председничких избора, на којима ће му се супротставити конзервативније снаге. Он их је недавно оптужио да желе да америчке санкције остану још пет година.