Три деценије мјузикла „Неки то воле вруће“

У Позоришту на Теразијама се изводи једна од најдуговечнијих представа са београдског репертоара: мјузикл „Неки то воле вруће“ у режији Софије Соје Јовановић, прве даме

позоришне и филмске режије у тадашњој Југославији, која одавно није са нама. Ово јединствено музичко позориште, на себи својствен начин, обележиће данас, од 18 сати, 30 година од када је представа премијерно изведена.

Када се Позориште на Теразијама после реконструкције вратило на садашњу адресу, представу „Неки то воле вруће“  су по оригнилнаој режији обновили главни глумци из Сојине поделе, Раде Марјановић и Светислав Буле Гонцић, и наставили у њој да играју до данас.

- Протеклих тридесет година ми је прошло као трен. Радује ме сазнање да је много генерација израсло уз нашу представу „Неки то воле вруће”. То је била наша дужност, да одржимо успомену на велику Соју Јовановић - каже Раде Марјановић и у препознатљивом ведром маниру се нашалио:

-Узгред, сада много боље разумем жене. Бити у њиховој кожи и на високим штиклама, макар оних три сата у представи, током три деценије је велико искуство.

Светислав Буле Гонцић тврди да је најлепши поклон велике Соје Јовановић, који глумац може да има, улога са којом живи и која га испуњава ево већ тридесет година.

- Позориште на Теразијама нам је омогућило да се ова част и задовољство, заједно са публиком, остварују пуне три деценије.

Дугујемо  велику захвалност целом ансамблу који живи са овом

представом, посебно онима који нису више са нама, али су у нашим мислима, свим колегама на готово 500 извођења. Велика

љубав и хвала првој „Пуслици“- Ивани Михић и, наравно,

дугогодишњем носиоцу репертоара Позоришта на Теразијама, мом другу и сапутнику Радету Марјановићу - каже Гонцић.

Позориште на Теразијама настоји да путем својих друштвених мрежа са публиком подели и садржаје у којима се може видети зашто је Соја Јовановић редитељка која је „обележила епоху“, како је стварала уметност испуњену оптимизом истовремено се бавећи савременим темама које су се тицале публике, како је гледаоцима увек нудила смех, који је сматрала насушним, и шта су њени савременици кроз анегдоте, рекли о њој. Ту су и сећања на прве поставке ове представе, инсерте са проба, али и изјаве њених учесника...