Tri decenije mjuzikla „Neki to vole vruće“

U Pozorištu na Terazijama se izvodi jedna od najdugovečnijih predstava sa beogradskog repertoara: mjuzikl „Neki to vole vruće“ u režiji Sofije Soje Jovanović, prve dame

pozorišne i filmske režije u tadašnjoj Jugoslaviji, koja odavno nije sa nama. Ovo jedinstveno muzičko pozorište, na sebi svojstven način, obeležiće danas, od 18 sati, 30 godina od kada je predstava premijerno izvedena.

Kada se Pozorište na Terazijama posle rekonstrukcije vratilo na sadašnju adresu, predstavu „Neki to vole vruće“  su po orignilnaoj režiji obnovili glavni glumci iz Sojine podele, Rade Marjanović i Svetislav Bule Goncić, i nastavili u njoj da igraju do danas.

- Proteklih trideset godina mi je prošlo kao tren. Raduje me saznanje da je mnogo generacija izraslo uz našu predstavu „Neki to vole vruće”. To je bila naša dužnost, da održimo uspomenu na veliku Soju Jovanović - kaže Rade Marjanović i u prepoznatljivom vedrom maniru se našalio:

-Uzgred, sada mnogo bolje razumem žene. Biti u njihovoj koži i na visokim štiklama, makar onih tri sata u predstavi, tokom tri decenije je veliko iskustvo.

Svetislav Bule Goncić tvrdi da je najlepši poklon velike Soje Jovanović, koji glumac može da ima, uloga sa kojom živi i koja ga ispunjava evo već trideset godina.

- Pozorište na Terazijama nam je omogućilo da se ova čast i zadovoljstvo, zajedno sa publikom, ostvaruju pune tri decenije.

Dugujemo  veliku zahvalnost celom ansamblu koji živi sa ovom

predstavom, posebno onima koji nisu više sa nama, ali su u našim mislima, svim kolegama na gotovo 500 izvođenja. Velika

ljubav i hvala prvoj „Puslici“- Ivani Mihić i, naravno,

dugogodišnjem nosiocu repertoara Pozorišta na Terazijama, mom drugu i saputniku Radetu Marjanoviću - kaže Goncić.

Pozorište na Terazijama nastoji da putem svojih društvenih mreža sa publikom podeli i sadržaje u kojima se može videti zašto je Soja Jovanović rediteljka koja je „obeležila epohu“, kako je stvarala umetnost ispunjenu optimizom istovremeno se baveći savremenim temama koje su se ticale publike, kako je gledaocima uvek nudila smeh, koji je smatrala nasušnim, i šta su njeni savremenici kroz anegdote, rekli o njoj. Tu su i sećanja na prve postavke ove predstave, inserte sa proba, ali i izjave njenih učesnika...