Децембар шталских вицева
Последњи месец ове луде године разоткрио је многе ствари, па и оне „сподобе које не воле Србију, јер су издајници и страни плаћеници”… Издали су је тако, што се не мире са аутократским режимом и јавно износе своје мишљење. Не мислим, разуме се, на оне глупости, бљувотине и гадости на „Tвитеру”, које и сам прозвани, а посебно посланици тако сладострасно понављају и наглашавају, мада то нису видели ни у неким новинама и на ретким независним телевизијама. Само у оној мочвари званој „Tвитер”. Али, за сваки случај, то приписују овим медијима, за које отворено кажу да су издајнички и страноплаћенички. Посебно онај хор бечких дечака и девојчица из скупштине, за које постоје само две тачке дневног реда: Вучић и Ђилас.
Нисам издајник, а поготово не страни плаћеник, већ домаћи. Живим, наиме, од домаће пензије. И нисам шефу државе вратио оних пет хиљада, а ни оних сто евра, јер сматрам да сам и то поштено зарадио, а не да ми их је неко поклонио. Могу, дакле, да се јавно шалим и јавно сатирем.
Кад смо већ код шале и сатире, ономад сам, баш на овом месту, прочитао јавно мишљење једног иначе паметног момка, којег чeсто читам, јер он и често пише. Њему помало смета што се комедија, хумор и сатире тако брзо множе, а у ствари су, како рече, потпуно без ефекта. Напротив, властодршцима само иду наруку, јер све то личи на „робове који чистећи господарску шталу причају у пола гласа вицеве о њему”. Уместо да се на друге начине изборе за своју слободу. Па сад, господине аутору, који су то други начини, кад је политички начин пропао, а о насиљу не желим ни да мислим.
Зар није људски, да не кажем рајински, насмејати се мало, бити подругљив према сили, дати одушка притиснутој души и тако сачувати бар мало неког достојанства. Па макар то била и права сатира, или само некад невешти хумор, па и неки не баш софистицирани виц. То помало ослобађа, и чини живот мање тужним и ружним.
Нека се властодршци мало замисле зашто бујају шале и вицеви о режиму. Нека се сете Радио Јеревана и оних вицева у време Стаљина или Брежњева. И не знам како им иду наруку, кад су преплавили ову нашу земљу, а њихову државу. А све су изникле из оне рупе цара Тројана.
Што се короне тиче, грчевито набављају вакцину да би нас спасили. Јер им требамо баш овакви.
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


