Камен темељац за Тиршову два – на пролеће

Иза нас је тешка година, са којом су се и многе развијене светске метрополе тешко носиле. А шта је све у Београду од планираних пројеката за минулу годину успело да се реализује, шта је остављено да сачека економски повољнији период, а шта ће у овој години бити реализовано питали смо градоначелника проф. др Зорана Радојичића.

Велики градски инфраструктурни пројекти захтевају вишегодишњи рад и успели смо да их наставимо упркос пандемији. Годину за нама обележиће завршетак Савског трга, са спомеником Стефану Немањи. То ће постати ново место сусрета Београђана и део је опредељења града да шири простор обала Саве и Дунава учини га доступним суграђанима уз квалитетне рекреативне, културне и друге садржаје. Епидемија нас је подсетила колико су паркови, бициклистичке стазе и уређене јавне површине важни. Радили смо на плановима за изградњу парка на Ушћу којим настављамо спуштање на реке, уз примену савремених еколошких решења. На крају, добили смо најважније градилиште, почео је рад на новој дечјој болници. Када смо пре пет година почињали преговоре за овај пројекат, рекли су ми да оног тренутка када багери дођу на градилиште, нема назад.

Докле су стигле припреме за изградњу дечје болнице Тиршова два, чији је почетак планиран за пролеће ове године?

Тренутно се завршава чишћење терена и припрема за грађевинске радове у Делиградској улици, у којој ће бити нова дечја болница. Радимо на главном пројекту, а ја сам са тимом пројектаната у свакодневном контакту јер желимо да сваки угао тог простора буде практично искоришћен. Мени је важно да то буде економична зграда која се лако одржава и да буде максимално функционална како би у наредних 50 година могла добро да се прилагођава потребама дечје медицине. Оно што смо говорили сада претварамо у детаљне цртеже који од пролећа 2021, када је планирано изливање темеља, постају реалност. То ће бити зграда у којој ће дете брзо и лако обавити преглед и дијагностику уз минимално кретање кроз клинику. То ће напослетку бити и зграда у којој ће се развијати дечја медицина јер ће професори који тамо лече децу имати простор да са својим студентима раде научне радове и унапређују квалитет лечења деце у Србији.

Средином децембра изгласан је буџет за 2021. годину који је, по мишљењу одборника владајуће странке, развојан. Како се, у време када се пандемији тек назире почетак краја, може тако пројектовати градска каса?

Градска управа и буџет града положили су испит из кризног менаџмента у 2020. Имајући у виду да је година била доста тешка, важно је да је Београд успео да финансира најзначајније развојне инфраструктурне пројекте. Свој део буџетског колача добили су и јавни превоз, саобраћајна инфраструктура и пројекти из области заштите животне средине, енергетике и енергетске ефикасности. Усвојени буџет Београда за 2021. износи нешто мање од 125 милијарди динара. Више од 15 одсто буџета предвиђено је за капитална улагања. Буџет је реалан, развојни и добро планиран.

Шта је од конкретних пројеката, за које је извесно да могу да се реализују, планирано за ову годину?

За организацију саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре обезбеђено је око 43 милијарде динара, односно 38,13 одсто буџета. Тај новац ће се користити за одржавање и изградњу путева, бициклистичких стаза. Конкретно, очекује нас наставак изградње саобраћајнице Патријарха Павла, саобраћајне везе Борска–петља „Ласта”, аутобуско-тролејбуски терминус у Дунавској улици, комплекс аутобуске и железничке станице у Блоку 42, као и набавка 100 зглобних аутобуса за Градско саобраћајно предузеће. Планирани комунални пројекти су наставак изградње водовода Макиш–Младеновац и прикључка за Гроцку и Врчин који износе више од милијарде динара, затим обнова и изградња канализације на подручју старог језгра Земуна (више од 460 милиона динара) и канализације у насељу Јајинци (250 милиона), као и водоснабдевање Месне заједнице Брајковац и осталих насеља у општини Лазаревац за шта је предвиђено више од 674 милиона. За културу је издвојено око четири милијарде динара. Део тих средстава предвиђен је за санацију, адаптацију и реконструкцију Музеја афричке уметности и изградњу градске галерије на Косанчићевом венцу.

Већ дуже време инсистирате на томе да Београд постане зелена престоница Европе. Колико се већ учинило и колико ће се учинити на том пољу ако су за заштиту животне средине планиране 3,2 милијарде динара, односно 2,87 одсто укупног буџета?

Мени је то питање високо на листи приоритета и део је моје визије Београда. Стратешки ту имамо три важна правца. Први је измештање саобраћаја на рубове града, други гашење индивидуалних ложишта и котларница, прелажење на еколошки прихватљивије видове грејања. До сада је угашено 1.250, остало је још 37 котларница. Трећи кључни правац је инсистирање на енергетској ефикасности, односно изолацији великих зграда због мање потрошње енергије. У том смислу важан је пројекат такозване термалне рехабилитације четири зграде од виталног значаја за функционисање града, а које деценијама нису обновљене. То су зграде Хитне помоћи, Градске библиотеке, Студентске поликлинике и стационара. Оне ће бити реконструисане по европским стандардима. Вредност пројекта је 16 милиона евра, од тога је 11 милиона допринос ЕУ, а пет милиона зајам који град узима од Европске банке за обнову и развој.

Када би требало да почне изградња фабрике за прераду отпадних вода у Великим Селу? Докле се стигло са изградњом канализације у Батајници и Крњачи?

У највећи део система водовода и канализације није улагано од осамдесетих година прошлог века. Да је бар мењано 70 километара цеви годишње, што је оптимални ремонт, данас бисмо имали потпуно очуван систем. А ми смо затекли цеви старе 50 година. Потписали смо уговор са кинеском корпорацијом СМЕС у вези са изградњом фабрике за прераду отпадних вода у Великом Селу. Прва фаза радова вредна 270 милиона евра је у току – обављају се истраживања терана и припрема се изградња недостајуће инфраструктуре. Ради се грађевински пројекат како бисмо крајем следеће године почели градњу канализационе црпне станице „Ушће нова”. Ова станица ће цевима, дужине 500 метара испод Саве, бити повезана са остатком система и са Великим Селом. То ће бити први велики резултат пројекта Велико Село који ће решити питање канализације Новог Београда и Земуна. Поред тога, Дирекција за грађевинско земљиште ради канализацију за Овчу, Борчу, Котеж и Крњачу, односно за цео тај потез дуж леве обале Дунава. Ту се гради и постројење за прераду отпадних вода, а затим и секундарна канализација да би се у Дунав враћала пречишћена вода. Изградња ове фабрике и целог система од изузетне је важности јер би тако 80 одсто свих отпадних вода града било преусмерено на будуће постројење.

Једно време се нисте појављивали у јавности па је било питања да ли сте и Ви били заражени ковидом 19.

Нисам се заразио вирусом, за сада му одолевам. Трудим се да поштујем све мере јер сам лекар и ми треба да дајемо пример својим понашањем. Неколико мојих сарадника је прележало корону, али смо поштујући мере успели да избегнемо преношења у Кабинету. Година је била тешка и морали смо много тога да урадимо да би град наставио несметано да функционише. Схватам ово ваше питање као сугестију. Могу, уз честитке суграђанима и жељу да се за празнике одморе, да буду здрави и да остваре планове које су ставили на чекање због ове ситуације, да обећам да ћу настојати да будем присутнији у медијима како би суграђани имали још јаснију слику активности града. Признајем да од посла некад заборавим колико је улога медија важна и ставим у други план своју дужност да јавност буде обавештена о сваком мом кораку.