Резултати новог рата против мафије

Србија је 2020. ушла у два рата. Први, против невидљивог и непознатог вируса корона који је окупирао цеo свет. И други, против нама добро познатог непријатеља – мафије. Корона и мафија имају много тога заједничког: обе пошасти разарају појединца и друштво, утичу на економију, шире страх и панику, враћају систем уназад... Неке области криминала чак су и процветале током пандемије. Мафија се лако прилагођава свакој ситуацији, па је у својим прљавим пословима успела и корону да искористи као савезника.

Објаве рата мафији у нашој земљи нису новост. Међутим, 2020. била је специфична. Током карантина због вируса корона и забране кретања грађана („полицијског часа”) и криминалци су се притајили. Корона је у том тренутку успела да их „успори”, па је опао и проценат криминала у нашој земљи. Ипак, то није дуго трајало. Чим су се мере релаксирале, криминалци су постали опуштенији и наставили су по своме. У септембру су ескалирали улични обрачуни и професионалне ликвидације на улицама Београда. Рат против короне био је у јеку, а Србија је званично ушла и у нови рат – против организованог криминала.

Можда је рано говорити о резултатима новог обрачуна са мафијом јер се он води тек неколико месеци. Ипак, треба истаћи да је полиција у кратком временском периоду успела да реши неколико наручених убистава у Србији. Идентификован је, мада није ухапшен, осумњичени за убиство Александра Шарца који је преминуо од последица рањавања на паркингу ТЦ „Ушће”. Полиција је успела да ухапси пуцача и његове помагаче којима се приписује ликвидација Бојана Мирковића у гаражи у београдском насељу „Белвил”. Да ли ће истрага утврдити ко им је то наредио, остаје да се види.

Утврђен је идентитет бомбаша који је усмртио Страхињу Стојановића постављањем експлозива испод његовог аутомобила. Овај плаћени убица из БиХ је у бекству и за њим је расписана потерница. Још нема информација ко је и зашто наручио убиство Стојановића.

На Златибору су стављене лисице на руке двојици осумњичених чланова криминалне групе који су, како се верује, у борби за превласт на нарко-тржишту покушали да ликвидирају вођу навијача Ненада Алајбеговића Алибега. Иако је ово хапшење првобитно представљено као велики ударац мафији, испоставило се да тужилаштво за ове људе није чак ни тражило притвор док траје истрага.

У медијима су објављиване фотографије и текстови са поузданим, али незваничним, информацијама о вођи једне од навијачких група и његовим сарадницима. Уз написе да су ти криминалци имали своје људе у полицији, медији су указали да је тај клан само мафијашко осиње гнездо и да се доводе у везу чак и са убиствима вођа и чланова „шкаљарског клана”  у Атини и на Крфу. Испоставило се да су се људи који су убијени у мафијашким ликвидацијама, као и неколико оних који су нестали, углавном међусобно познавали и да су сви били повезани у свету криминала и рату кланова. До данас, ово осиње гнездо још званично нико није дотакао.

Председник Србије Александар Вучић, министар унутрашњих послова Александар Вулин и директор полиције Владимир Ребић у децембру су једногласно истакли да је најсветлији пример новог рата против мафије хапшење осуђиваног криминалца Дарка Елеза који има два држављанства – Србије и БиХ. Након полицијске акције, сазнали смо да је Елез сарађивао са озлоглашеним црногорским „кавачким кланом”. Бројна кривична дела која су „кавчани” чинили у Србији рађена су наводно уз његову сагласност, а реч је о убиствима, диловању дроге, рекету. Да ли ће Елез бити изручен БиХ или ће, уколико су ове информације тачне, претходно одговарати за оно што је урадио у Србији, показаће време.

Директор полиције је рекао да је Елезово хапшење показатељ озбиљности намере државе да се обрачуна са мафијом, а министар унутрашњих послова је изјавио да у Србији нема заштићених. Обојица су најавили нова хапшења. Када је реч о заплени наркотика, полиција је 2020. Одузела око 7,6 тона дроге, а само последњег месеца у години  скоро тону. Ово је добар резултат службе и својеврсни рекорд.

Председник Србије Александар Вучић је након објаве рата мафији истакао да Србија има „увезене криминалне кланове”, и „да би се то почистило, морају да се почисте они који са криминалцима сарађују”. Председник је потврдио оно што сви знају: да не може бити озбиљног организованог криминала без спреге са људима из државних структура. Можда је у овом смислу управо и најбољи савет за борбу против мафије дао Самир Тандир, посланик Странке правде и помирења. Он је у Народној скупштини рекао: „Не сме да се деси да на препоруку неког ко је познат институцијама ове земље као бос (који се бави недозвољеним радњама) могу људи у полицији, судству и тужилаштву да се запошљавају. Када се такав неко запосли, можете мислити за кога ће тај службеник да ради”.