Светска игра пингпонга с крунастим вирусом

Кина може мало да одахне сада када је пажња света због новог соја вируса усмерена на „енглеског пацијента”. На друштвеним мрежама нису више толико популарни снимци Кинеза како једу слепе мишеве, већ шале на рачун „кужног острва”, одсеченог од света. Ипак, од Пекинга се и даље очекују одговори на нека питања о вирусу који је заробио планету, а прво 11 милиона становника Вухана. Ни после годину дана се не зна где је први пут прешао на човека и са које животиње, што је веома важно да би се спречио сличан сценарио у будућности, који је врло могућ с обзиром на нарушавање равнотеже у природи услед климатских промена и људског задирања у свет дивљине.

Ако занемаримо теоретичаре завере и њихова објашњења шта нас је снашло, вирус са круном и даље је велика непознаница. Генетски је врло сличан једној од скоро 300 врста короне које су кинески научници открили у измету слепих мишева у пећинама провинције Јунан, где се 2012. године шест рудара разболело од мистериозне болести, а тројица су јој подлегла. Генетске разлике указују на то да је пре него што је прешао на човека имао још неког животињског домаћина, могуће панголина који се користи у кинеској народној медицини.

Потрага за извором можда би ишла другачијим током да у актуелној геополитичкој ситуацији није политизована. Администрација Доналда Трампа је подругљиво и оптужујуће говорила о „кинеском вирусу”. Амерички председник и најближи сарадници су чак заговарали теорију да је побегао из Института за вирусе у Вухану и да је можда вештачки направљен. Иако су обавештајна и научна заједница брзо демантовале ту теорију, Бела кућа је наставила да окривљује Кину за пандемију, наводећи да је у дослуху са СЗО крила озбиљност ситуације.

Пекинг је убрзо почео игру пингпонга с крунастим вирусом, пребацујући га у туђа дворишта. Кинески медији су нашироко извештавали о студији миланског института за канцер која је пронашла антитела на ковид 19 у узорцима крви пацијената из октобра 2019. и о анализи из Барселоне, која је трагове вируса „сарс ков 2” нашла у канализацији на узорцима из марта 2019. На основу ових и још неких открића из Француске, Бразила и САД, кинески таблоид „Глобал тајмс” објавио је недавно „нову хронологију пандемије” по којој је први случај у Вухану тек последњи у низу регистрованих у свету.

Кинески научници објавили су на једном научном порталу студију у којој тврде да се први случај преношења са животиње на човека десио у Индији, да би је после извесног времена повукли. Све учесталији извештаји кинеских медија да је вирус пронађен на пакетима увезене смрзнуте хране (свињетини из Немачке, шкампима из Еквадора и лососу из Норвешке) такође се тумаче као покушај промене наратива о пореклу пандемије.

Немачки научник Александар Кекуле оптужио је кинеске медије за пропаганду јер су из контекста извукли његову изјаву да је Европа каснила са детектовањем вируса, што је омогућило да се прошири по свету. У њиховом извештају то је протумачено као „потврда” да је пандемија кренула са севера Италије. На кинеском интернету хиљаде људи су му захваљивале што се „усудио да каже истину”. На сличан начин су тумачене изјаве директора СЗО за ванредне ситуације Мајкла Рајана. Реагујући на то он је средином децембра рекао да је „веома спекулативно” тврдити да се нова зараза није прво појавила у Кини. 

Тим СЗО тек недавно је добио дозволу да у јануару отпутује у Вухан да прегледа медицинску документацију, лабораторијске узорке и обави интервјуе. Та организација је летос отворила истрагу о пореклу вируса, нагласивши да је веома важно да се открије која врста је била посредник и да ли је она и даље резервоар вируса. Кина тврди да ниједна животиња са пијаце у Вухану, на којој се заразило 70 одсто првих пацијената, није била заражена.

Велики проблем представља недавно откривена чињеница да се овај вирус враћа са човека на животиње, посебно на домаће мачке, феретке, хрчке и куне. У Данској и Холандији уништени су милиони куна на фармама након што је код њих регистрован мутиран облик, генетски сличан овом који се појавио у Великој Британији. Питање је какав ће бити даљи пут вируса ако се буде раширио у дивљини (већ је регистрован код једне дивље куне), а онда се опет врати на човека у новој мутацији. Сценарио је сувише озбиљан да би се дозволиле политичке игре прикривања и оптуживања.