Обичаји за Бадње вече у онлајн издању

СИРОГОЈНО – Трају и трајаће наши вековни обичаји, али док влада пандемија штошта уобичајено се прилагођава и уклапа у нове околности. Музеј „Старо село” у Сирогојну, чувар српске традиције и давнашњих ритуала, годинама пред посетиоцима обележава Бадње вече у склопу божићних празника, но епидемиолошке прилике и прописи сада томе не иду у прилог. 

– Пандемија ковида онемогућила нас је да ове године обавимо такво приказивање обичаја на Бадњи дан. Музеј ради редовно радно време, у дворани је постављена изложба „Приче са огњишта”, а све остале садржаје представљамо на сајту и друштвеним мрежама. Подсетићемо на тај начин и на обележавање Бадњег дана код нас претходних година – изјавила нам је Јелена Тоскић, музејски саветник у „Старом селу”, додајући да до 14. јануара сваке седмице на фејсбук страници и јутјуб каналу приказују по један етнолошки филм настао у продукцији музеја.

Писали смо како се ова вековна традиција овде деценијама обележавала. У музејској дрвеној кући подложен је бадњак на огњишту усред главне просторије. Ватра пуцкета, свећа догорева, а трпеза је у обиљу посне хране. Малишани пијучу, око подложеног бадњака три круга обилазе. Тискало се старо и младо у тој невеликој просторији, али с пажњом: да присуствују вековном обреду, а не наруше свечарску прилику.

Запослени у музеју су та дешавања организовали, а крај огњишта у дрвеној кући окупљали се гости Сирогојна и житељи овог села. Сваке године је одређиван домаћин који је уносио бадњак у кућу, док га домаћица посипа житом, да година буде родна.

(Фото С. Јовичић)

Сламу су сипали по поду, бадњак ложили, деца пијукала и дељене су им бомбоне, ораси, суве шљиве. Окупљене послужују посним јелима и врућом ракијом, као што се од давнина на Бадње вече радило у православним породицама. Затим је наступао Божић, а тада је у „Старом селу” врло свечано, али са мање обреда.

Слични су божићни обичаји у другим селима овог краја, с тим што поједина негују ситне особености. У Рибашевини су, на пример, кашике и виљушке на Бадње вече везивали црвеним концем, да птице не једу летину, а у Рогама трећег дана Божића бацају мрве од Бадње вечери да оне свим птицама буду храна за годину дана. Кад у пожешком селу Лопашу секу бадњак у шуми увек настоје да он падне на друго дрво, да се срећа не би зауставила. У Тометином Пољу за бадњак користе врсту храста „границу”, док у косјерићком Субјелу секу онолико бадњака колико је мушкараца у кући.

О обичајима за Божић у овом делу Србије некад је највише писао етнолог др Раде Познановић: од сечења бадњака и бадње вечере до божићне софре, цицваре, посебне радости укућана када спроводе ову церемонију. Бележио је да на дан Христовог рођења укућани устају рано, а кад изађе сунце седају за божићну софру којом прекидају пост дуг шест недеља.

Први посетилац је положајник, ритуални гост који посипа жито преко кућног прага и џара бадњак на огњишту да полети што више варница, за богатство и благостање. Током божићног ручка ломи се погача чесница у коју су стављени метални новчић, дрвце као комадић јарма, зрна пасуља, кукуруза, па коме шта припадне, уз веровања какву ће то благодет током године донети. На празничну трпезу износе и божићну печеницу, пршуту, колаче...