Црна Гора без трговачке флоте

Тиват – Поново актуелизована прича о набавци два брода за државну поморску компанију "Црногорска пловидба" изазвала је реакцију мањинских акционара "Југооцеаније", поморских стручњака и јавности. Према плану Владе Црне Горе који је саопштио министар поморства и саобраћаја Андрија Ломпар, први брод "Црногорске пловидбе" запловио би до Нове године.

Из Министарства саопштавају да су основна средства за обнову трговачке флоте обезбеђена продајом управне зграде "Југооцеаније" и уделом у норвешко-црногорској компанији "Нормонте".

Према речима Ломпара, 12,5 милиона долара представљаће основу да у преговорима са банкама добију кредит од око 40 милиона долара којим намеравају да купе два половна брода за превоз расутог терета од по око 45.000 тона носивости, стара приближно 15 година.

Из Удружења поморских капетана Црне Горе упозоравају да су цене толико порасле да се за 50 милиона долара сада може купити само један, а не два "балк каријера", какве желе у "Црногорској пловидби". Возарине на светском тржишту бродског простора су тренутно изузетно високе, што је изазвало и повећање цене бродова. Због тога поморци упозоравају да није прави тренутак за почетак обнове црногорске трговачке флоте која је замрла гашењем которске "Југооцеаније".

Да кретања на тржишту диктирају услове потврдио је и сам Ломпар учествујући на округлом столу которског Удружења поморских капетана трговачке морнарице.

Он је истакао да ће се у овом послу ићи линијом најмањег ризика а не највишег профита, јер је циљ да компанија опстане а не да послује неко време па затим нестане.

– У овом случају имамо доста велики хендикеп јер немамо поморске компаније које би снажно могле да диктирају услове за обуку и образовање помораца, чији би став био пресудан у овом тренутку, па зато морамо да гледамо и светско поморско тржиште, шта бродари тамо траже и да прилагођавамо наш систем образовања и обуке том тржишту – нагласио је Ломпар.

Поводом најаве куповине два половна трговачка брода за компанију "Црногорска пловидба", мањински акционари "Југооцеаније" подсећају да је њихова последња имовина, пословна зграда са земљиштем од 6,25 хиљада квадратних метара, продата далеко од очију јавности за шест милиона евра. Они поручују да ће у новој компанији због тога имати половину капитала. "Тражимо загарантована права која нам статут даје да у укупном капиталу, бродовима и некретнинама имамо 47,6 одсто власништва", поручују мањински акционари некада највеће југословенске поморске компаније.

У Удружењу поморских капетана сматрају да бродови "Црногорске пловидбе" не би у почетку требало да плове под заставом Црне Горе и буду у националном регистру због ограничених административних капацитета. Као ефикасније решење предлажу да бродови узму регистар и заставу Малте или Кипра.

Мањински акционари "Југооцеаније" подсећају да су истим путем на Малту отишла 22 њихова брода 1992. године и да би то био пут без повратка. Очигледно је да ће на самом почетку "Црногорска пловидба" запловити под тешким бременом хипотеке прошлости.