Незамисливе коалиције

У Србији је после избора направљена коалиција за коју јевећина мислила да је незамислива. После скоро две деценије супротстављањаДС и СПС склопиле су савез после избора. И у већини западних земаља не одлучи се на изборима ко ће владати, па су тако у другој половини 20. века од 218 влада у 12 европских земаља 90 одсто биле коалиционе.

У коалиционим владама мање странке добију на значају као што су то Странка зелених у Немачкој, Фина Гаел у Ирској или Унија Волношћ у Пољској. Стручњаци кажу и да се најстабилније везе остварују баш између идеолошки различитих партија, јер не рачунају на исто изборно тело.

Социјалисти су до сада били у коалицијама са радикалима, Новом демократијом, СПО, ЈУЛ а посредно и са ДСС, Г17 плус, Новом Србијом.

Зоран Анђелковић, члан ГО СПС, каже да су у прву коалицију ушли 1992. године са радикалима, следеће године то је била Нова демократија а у наредне две године поједини чланови ДС-а ушли су у социјалистичку владу. „Тада ми је Зоран Ђинђић рекао – ови моји ће постати твоји – јер смо били већинска странка.После тога смо били у савезу са ЈУЛ-ом. Социјалисти су били један дан 1998. године у коалицији са СПО а већ ујутру смо, због великих захтева Вука Драшковића, направили договор са Шешељем. Са Ђинђићем сам разговарао и 2002. године о томе да у Србији треба направити поделу на леве и десне странке, односно леве и десне притоке које треба да се сливају у велику реку.“

Анђелковић неће да каже са којом је странком СПС најбоље сарађивао. „О бившим девојкама никада ништа ружно нисам рекао, а о садашњим не вреди још говорити. Чињеница је да постоји жеља великих да прогутају мале. Са Новом демократијом смо били пун мандат и то је за 18 година била једина влада са пуним мандатом.Они су у сваком управном одбору имали по члана. Велики показују широкогрудост према малима јер их не угрожавају.”

О новој коалицији са ДС-ом Анђелковић каже да свако партнерство представља потребу за компромисима, јер свако има своје виђење ствари. „Важно је сачувати своју политику, а каква ће коалиција бити – много зависи и од ситуације у земљи. Ако крене добро, свима ће бити боље. Ово јесте нешто ново, то је вододелница која треба да представља будућност између левице и деснице. Не бих волео да будем ни еуфоричан ни песимистичан, али постоји реална могућност да ова влада траје четири године.“

И струњаци размишљају на сличан начин.

Јован Комшић, социолог политике, каже да је ова прича врста шока али и транзиционе стварности. „После 2000. године ДС и СПС нису биле у непријатељским односима. Опозиција није трпела репресију као пре 2000. године. ДОС се потрудио да односи међу партијама не буду непријатељски. Од две антисистемске партије СРС и СПС – ова друга после демократских унутрашњих избора и подршке ДСС-а постаје системска.” Ипак, Комшић каже да је брзо дошло до ове коалиције, јер је СПС у свом програму против транзиције, док ДС подразумева комплексну транзицију. „СПС је нагон за самоодржањем приморао на ову коалицију. Иначе би били сателити СРС-а и ДСС-а.Они су до ове позиције дошли трагајући за својим местом под сунцем. Њихов интерес је будућност, а са ДС-ом ће добити релевантније парче контроле. Имаће известан проблем са стереотипима, али ако брод крене у добром правцу наћи ће објашњење и оправдање за коалицију. ДС је био у позицији да или има, или нема већину да формира владу. Почиње се са експериментом, а то живот и јесте. И у Шпанији су у ЕУ ушли заједно Франкова странка и антифранкистичка опозиција. У Македонији су на власти били ВМРО националистичка странка и албанска партија. У Немачкој су то Демохришћанска странка и социјалдемократе, а у Хрватској Санадер сарађује са српским странкама.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да би СПС имао озбиљан проблем с ким год да је направио коалицију јер праве притисак на јавну потрошњу, како би нижи слојеви више добили. „Кадровска решења нису толико битна. То што ће Дачић добити полицију занимљиво је јер смо у процесу демократизације. Значајније су тајне службе. МУП није захвална позиција, а важно је да ли ће он то радити професионално.”

Вулетић каже да ће због структуралних ограничења долазити до спорења. „Кад год се буде инсистирало на пензијама долазиће до затезања. Тензија ће бити и због радних права. Ту ће бити сукоба, јер је то било нерегулисано а сада ће зависити од њиховог утицаја.” „Иако има много странака нема много избора. СПС-у ће бити важно да ту владу одржи стабилном, да то потраје четири године и да на следећим изборима привуку бираче. И ДС-у је стало да одржи владу.”