Повећање цене карата није оправдано

После поскупљења воде, одношења смећа и телевизијске претплате за јавни сервис, житеље и госте Београда ове године непријатно би могао да изненади још један финансијски шамар – скупља карта за превоз. Уочи појаве првог јануарског снега, појавила се и информација да ГСП „Београд” планира да од надлежних у граду у 2021. затражи да се увећа цена карте. Као разлог наведени су већи трошкови за одржавање трамвајског и тролејбуског подсистема.

Очекивано, ова вест брзо је узбуркала дух Београђана који сматрају да је и тренутна цена превоза, пре свега појединачних карата, превисока, а да је сам превоз нередован и да су многа возила којима се свакодневно превозе у изузетно лошем стању.

Шта је ГСП тачно нагнало да размишља о томе да затражи увећање цене карте покушали смо да сазнамо и од највећег градског превозника и од Секретаријата за јавни превоз. Али, на упит који смо им послали посредством Секретаријата за информисање јуче нисмо добили одговоре. Тако, за сада, нема званичног објашњења да ли ће заиста ГСП покренути ову иницијативу, шта је разлог за то, ко ће о томе тачно одлучивати, као и када ће, ако се то усвоји, цена карте званично и бити увећана...

Али, добро упућени извори у градски јавни превоз наводе да не постоје оправдани разлози за поскупљење карте.

– Прво, није ГСП тај који треба да покреће причу о поскупљењу карте. Зна се ко у граду одлучује о томе, а то свакако није највећи градски превозник. Друго, не знам због чега би се повећавала цена саме карте. Ако је истина да ГСП то планира да затражи због повећања трошкова одржавања трамвајског и тролејбуског подсистема, на пример због повећаних трошкова струје, тек то није оправдано. На пример, може да се затражи да се преиспита трошак превозника по пређеном километру, али поскупљење карте никако – наводи извор „Политике” укључен у организацију јавног превоза у престоници.

Економски аргументи за повећање цене превоза путника тренутно не постоје и због тога што већ дуже цена горива није драстично расла, као ни други важни трошкови који се тичу јавног превоза.

– Највећи парадокс је што Београд не да не треба да подиже цену карата, него постојеће цене превоза требало би чак и да се смањи. Поготову ако погледамо друге земље и ако упоредимо цене карата, просечне плате и животни стандард. Јер, управо све то треба да се узме у обзир када се утврђује цена карата. Чини ми се да је овде пре свега реч о томе да ГСП, који има превише запослених, има огромне трошкове које не зна како да покрије. Град највећем превознику купује аутобусе, помаже му и на друге начине, и заиста би било превише да се сада на захтев ГСП-а повећа цена превоза – изричит је наш саговорник.

Најјефтинија појединачна карта, са којом путник може да се вози 90 минута, тренутно кошта 89 динара и та цена је на снази пет година. И управо је цена те појединачне карте годинама предмет спора путника и надлежних за превоз. Путници упорно истичу да је она прескупа. Замерају и то што се исто наплати некоме ко се вози две станице и ономе ко путује више километара по централним општинама. Критика грађана је и што се путницима до најудаљенијих приградских насеља наплаћује 269 динара за једну вожњу која траје око сат, а путницима из центра града 89 динара сат и по вожње.

Надлежни су супротно овоме у више наврата истицали да цене карата нису високе, а као главни аргумент годинама наводе да је тренутни систем наплате знатно праведнији него некадашњи.

Да би заиста могло, да у граду има добре воље и труда, да се размисли и о увођењу других, јефтинијих врста карата, претходних година указивали су и новинари који прате градски превоз. Било је више истраживања и анализа цена карата у региону и остатку Европе. Тако је један од предлога био да Београд на пример уведе карту од 30 динара са којом би путници могли да се возе пола сата.