Мост спаја раздвојену Хрватску

Од нашег сталног дописника
Загреб – Када је пре непуне две године хрватски премијер Иво Санадер у Комарни код Клека у Далмацији свечано отворио радове на Пројекту Пељешац – како је тада названа идеја градње великог моста који ће спојити копно с тим полуострвом – одмах су кренуле критике да се ту ради о још једној политичкој промоцији владајуће странке. Парламентарни избори у Хрватској сада су пред вратима, предизборна кампања је у пуном замаху, а неком коинциденцијом градња моста до Пељешца поново је у средишту пажње домаће јавности.

Тренутак, наравно, није случајан, јер тај грандиозни грађевински пројекат има и за хрватску јавност ништа мањи национални набој пошто се ради о спајању на том месту раздвојене хрватске територије Босном и Херцеговином, која код Неума излази на део јадранске обале. Управо тај детаљ био је наглашен у Санадеровом иступу у новембру 2005, када је поручио: "Ово је велики дан за Хрватску, јер ће довршење Пројекта Пељешац донети бољитак целој Хрватској, пошто више неће требати пасоши на путу према југу и с југа. Хрватска ће напокон бити физички повезана".

Управо због тог разлога протеклих година у Хрватској су се водиле вруће политичке полемике да ли због повезивања на том делу раздвојене територије Хрватске треба изградити некакав коридор кроз БиХ (слично оном у Берлину у време постојања две Немачке) или мост копно–Пељешац, који би имао улогу својеврсног  територијалног бајпаса. Када је превладала идеја да то ипак буде мост, појавио се проблем са стране БиХ, која је изразила озбиљно страховање да ће се таквим мостом затворити њено право приступа отвореном мору, јер велики бродови неће моћи пролазити испод њега до Неума. После дужег натезања спор је решен тако што се споразумом Хрватска обавезала да ће изградити знатно виши мост од до тада предвиђених 35 метара.

У коначној верзији, коју су израдили домаћи пројектанти, мост ће бити дугачак 2,38 километара, широк 21,5 метар, а на највишем делу висок 55 метара, што ће омогућити пролаз и прекоокеанских бродова. Ширина средишњег морског пролаза износиће 568 метара, а пловног пута 200 метара. Укупна цена његове изградње заједно с прилазним путевима биће 260 милиона евра, што је гарантовао домаћи конзорцијум грађевинара са сплитским "Конструктором" на челу, који је због тако повољне цене и победио на међународном тендеру окончаном ових дана. Њихови конкуренти – два немачка и аустријска конзорцијума – како се тврди, понудили су дупло вишу цену од ове.

Са овим, међутим, прича о градњи највећег моста у Хрватској (наводи се да ће бити и међу десет највећих у Европи) није завршена, јер већ има сумњи у "намештање" посла од којег ће велику зараду имати следбеници ХДЗ-а. То упућује да ће Пројекат Пељешац имати и те како значајну улогу у предизборној кампањи, поготово зато што се у вези с њим поново у јавности појављује име некадашњег Туђмановог министра обнове Јуре Радића. У Хрватској се, наиме, сви слажу да је Радић најмоћнији човек у земљи и када су у питању велики грађевински подухвати са својим некадашњим сарадницима држи кључне позиције и фирме у тој делатности у РХ. Међу њима је и Жељко Ждерић, председник управе сплитског "Конструктор инжењеринга", који је и добио посао изградње овог моста. Посебно је у томе занимљиво да је "Конструктор" понудио цену изградње од 260 милиона евра, баш онолику колико је то проценио Завод за конструкције Грађевинског факултета у Загребу који је, иначе, направио и пројект овог моста, а којем је на челу – Јуре Радић.