Увертира за отцепљење Баскије

ТРАГОМ ВЕСТИ

После изгласавања одлуке у баскијском парламенту да се распише референдум о осамостаљењу те шпанске покрајине, коментатори и аналитичари покушавају да одгонетну загонетни текст питања, на које би 2,1 милион Баскијаца требало да одговори 25. октобра ове године. Крије ли се иза дипломатски и политички мудро формулисаних питања још један захтев за проширење аутономије? Или се референдум форсира као унутрашње политички Рубикон Шпаније, као увертира за коначно отцепљење Баскије од Мадрида?

На први поглед, референдумска питања не односе се на озваничење захтева за отцепљење. Од бирача се тражи одговор да ли би у преговорима са радикалним сепаратистима требало да се устоличи принцип националног помирења. Другим питањем се тражи одлука грађана да ли Баскија треба да добије искључиво право да одлучује о својој будућности. Ни речи, дословце, о евентуалном отцепљењу.

Политолог Фернандо Валеспин, стручњак за питања унапређења федерализма у Шпанији, тврди да о крајњем циљу расписивања референдума, ипак, нема дилеме: „Једноставно нема места за даље унапређење постојеће аутономије Баскије, ако се не подразумева отцепљење... Доношењем декрета о проширењу баскијске аутономије – ,Естатута’ – исцрпене су могућности самоопредељења у оквиру постојеће државе.”

Од фудбала до независности

Валеспин је указао да је Баскији враћена чак и привилегија пореске самосталности, коју је, повремено, уживала под католичким краљевима Шпаније у петнаестом и у шеснаестом веку: „Па ни то им није било довољно. Сада им недостаје право да на покрајинском нивоу убирају царину, именују амбасадоре по свету и играју фудбал под својом заставом.”

Како ствари стоје, иронична примедба која се односи на фудбалску репрезентацију, могла би да постане реалност. У Бечу, на маргинама Европског првенства у фудбалу, наводно је одржан састанак баскијских фудбалских званичника и челника УЕФЕ. На потоњој конференцији за новинаре, у бечком хотелу „Кајзерхоф”, баскијски фудбалски функционери су саопштили да траже пријем у ту фудбалску организацију. Упркос, или због чињенице да такво право полажу само званично признате државе.

Планирани раскол у Фудбалском савезу Шпаније, наравно, представља најмањи проблем, посматрано из угла централне власти у Мадриду. Пажња се фокусира на крајњи циљ баскијских националних политичара, на евентуално отцепљење те покрајине.

Баскијски политичари, међутим, брижљиво крију коначне намере, пажљиво формулишу своје захтеве. Доследно спроводе план „Корак по корак до остварења коначног циља”. Национални идол Хуан Хосе Ибаретксе, председник покрајине и предводник Покрета за самосталност регије, окупљеног око Баскијске националне партије (ПНВ), склон је појашњењу да би у будућности требало рачунати са децентрализацијом Шпаније – заснованој на федералистичким принципима, уз уважавање посебног статуса регија са најширим степеном аутономије.

Страх од нових подела

Шпански аналитичари једнодушно констатују да се иза тих формулација крије могућност потезања питања такозване Иберијске конфедерације. Додају да даља будућност о којој баскијски политичари размишљају није тако далека. Наводно, Ибаретксе је зацртао 2010. годину као датум када би требало прекорачити „црвену линију” и отпочети преговоре о конфедерацији са Шпанијом.

Да ли ће нови баскијски захтеви довести и до нових подела међу Шпанцима, могло би да зависи од измене дефиниције „Асиметричног федерализма”, истакао је опозициони стручњак за мањинска питања Андре Олеро, из Народњачке странке. Осмишљен у епохи демократске транзиције „Асиметрични федерализам” лаконски је дефинисан крилатицом – кафа за све, шампањац само за припаднике историјских нација, Шпанце, Баске, Каталонце и Галичане.

Олеров закључак и опомена: „Запатеро (премијер Хозе Луис Родригес Запатеро) пожурио је да обећа шароликим сепаратистима безмало све што су тражили. Тиме није само додатно подстакао аспирације сепаратиста, већ је довео будућност Шпаније као целовите државе у питање.”